|
'''Реални девизни курс''' је куповна моћ једне валуте у односу на другу, према тренутном курсу и ценама. Представља однос броја новчаних јединица валуте једне земље које су неопходне да би се купила одређена количина робе у другој земљи, након што се замени за валуту те друге земље на страном девизном тржишту, и броја новчаних јединица валуте које би биле неопходне да се набави иста та роба у датој земљи. Постоји више начина да се реални девизни курс израчуна.<ref>{{Cite journal|last=Erlat|first=Güzin|last2=Arslaner|first2=Ferhat|date=|title=Measuring Annual Real Exchange Rate Series for Turkey|url=https://ideas.repec.org/p/pra/mprapa/56396.html|journal=Yapi Kredi Economic Review|language=|volume=|via=}}</ref>
Према томе, реални девизни курс једнак је производу девизног курса и односу цена потрошачких корпи добара у две земље. На пример, куповна моћ [[Амерички долар|америчког долара]] у односу на куповну моћ [[Евро|евра]] једнака је цени евра у доларима (долар по евру) помноженог са ценом једне јединице потрошачке корпе у еврима (јединице добара у еврима), подељено са ценом потрошачке корпе у доларима (јединице добара у доларима) и одатле следи да је куповна моћ бездимензионална. Ово је девизни курс (изражен у доларима по евру) помножен са односом цена две валуте у погледу њихове куповне способности јединица потрошачке корпе (јединице добара у еврима подељене са јединицама добара у доларима). Када би било могуће сва добра продавати бесплатно ван државе њихове производње, и када би и страно и домаће становништво куповало идентичне животне намирнице, [[Паритет куповне моћи|паритет куповне моћи]] (ПКМ) би се посматрао као девизни курс и [[БДП]] [[Дефлација|дефлатор]] (нивои цена) у две државе, а реални девизни курс би увек био једнак 1.
Стопа промене реалног девизног курса у току времена за евро наспрам долара једнака је стопи апресијације евра (позитивна или негативна стопа промене девизног курса долара по евру) сабране са стопом инфлације евра и минус [[Стопа инфлације|стопа инфлације]] долара.
== Еквилибријум и одступање реалног девизног курса ==
Реални девизни курс (РДК) представља номинални девизни курс установљен према односу цена домаћих и страних производа и услуга, чиме он одражава компетитивност једне државе с обзиром на остатак света.<ref name="auto">{{cite journal|last1last=Dufrenot|first1first=Gilles J.|last2=Yehoue|first2=Etienne B.|title=Real Exchange Rate Misalignment: A Panel Co-Integration and Common Factor Analysis|journal=IMF Working Paper|dateyear=2005|volume=164}}</ref> Прецизније, [[Апресијација|апресијација]] валуте или виши степен домаће инфлације повећава РДК, погоршава компетитивност државе и смањује вредност текућег рачуна (ТР). Са друге стране, [[Депресијација|депресијација]] валуте изазива супротан ефекат и унапређује ТР. <ref name="auto1">{{cite journal|last1last=Akram|first1first=Q. Farooq|last2=Brunvatne|first2=Kari-Mette|last3=Lokshall|first3=Raymond|title=Real equilibrium exchange rates|journal=Norges Bank Occasional Papers|dateyear=2003|volume=32}}</ref>
Постоји доказ да РДК генерално достиже стабилност на дужи временски период, као и да је овај процес бржи у малим и отвореним економијама које карактеришу фиксни девизни курсеви.<ref name="auto1"/> За свако битније и трајније одступање РДК-а од његовог стања еквилибријума на дуже стазе, такозвано РДК одступање испоставило се да има негативан утицај на платни биланс државе.<ref name="auto2">{{cite journal|last1last=Jongwanich|first1first=Juthathip|title=Equilibrium Real Exchange Rate, Misalignment, and Export Performance in Developing Asia|journal=ADB Economics Working Paper|dateyear=2009|volume=151}}</ref> Прецењени РДК значи да је тренутни РДК изнад сопствене вредности еквилибријума, док се потцењени РДК односи на супротно.<ref>{{cite journal|last1last=Di Bella|first1first=Gabriel|last2=Lewis|first2=Mark|last3=Martin|first3=Aurélie|title=Assessing Competitiveness and Real Exchange Rate Misalignment in Low-Income Countries|journal=IMF Working Paper|dateyear=2007|volume=201}}</ref> Посебно, када прецењеност РДК-а траје дуже то углавном представља прве знакове предстојеће кризе, што је проузроковано тиме да држава постаје осетљива како на сумњиве нападе, тако и на кризу валуте као што се догодило на Тајланду током 1997. за време [[Азијска финансијска криза|Азијске финансијске кризе]].<ref>{{cite journal|last1last=Jongwanich|first1first=Juthathip|title=Real exchange rate overvaluation and currency crisis: evidence from Thailand|journal=Applied Economics|dateyear=2008|volume=40|pages=373-382}}</ref> Са друге стране, продужени период РДК потцењености обично прави притисак на домаће цене, мењајући стимулацију за потрошњу код купаца, чиме се неправилно алоцирају ресурси између производних и непроизводних сектора. <ref name="auto2"/>
Када дође до одступања РДК-а, нарочито до прецењености, то даље може довести до нарушавања стратегије развоја извоза једне државе; мерење стања еквилибријума РДК-а је одлучујуће за постављање правца политике. <ref name="auto"/> Нажалост, ову променљиву није могуће посматрати. Најчешће коришћен метод за процену стања еквилибријума РДК-а јесте општеприхваћена теорија паритета куповне моћи, према којој се претпоставља да је степен еквилибријума РДК-а константан у току времена. Ипак, еквилибријум РДК-а није фиксна величина имајући у виду да она прати тенденције основних кључних економских закона<ref name="auto"/>, попут различитих монетарних и фискалних политика или несразмерних потреса између једне земље и иностранства.<ref name="auto1"/> Према томе, ПКМ доктрина је била озбиљан предмет расправе током година, с обзиром да она може сигнализирати природно кретање РДК-а у смеру новог еквилибријума као РДК одступање.
Почев од 1980-их година, у сврхе премошћавања ограничења које поставља овај приступ, многи аналитичари су покушали да пронађу неку замену за мерење еквилибријума РДК-а. <ref name="auto"/> Два најпопуларнија приступа у литератури из области економије јесу Фундаментални равнотежни девизни курс (ФРДК), ког је развио Вилијамс (1994),<ref>{{cite book|last1last=Williamson|first1first=John|title=Estimating Equilibrium Exchange Rates|dateyear=1994|publisher=Peterson Institute for International Economics}}</ref> и Бихевијорални равнотежни девизни курс (БРДК), ког су најпре успоставили Кларк и Мекдоналд (1998).<ref name="auto3">{{cite journal|last1last=Clark|first1first=Peter B.|last2=MacDonald|first2=Ronald|title=Exchange Rates and Economic Fundamentals: A Methodological Comparison of BEERs and FEERs|journal=IMF Working Paper|dateyear=1998|volume=67}}</ref> ФРДК се ослања више на дугорочне факторе РДК-а пре него на краткорочне и периодичне, непроверене факторе. <ref name="auto3"/>Према овом становишту, РДК је доследан макроекономској равнотежи, и окарактерисан достигнућима како унутрашње тако и спољашње равнотеже у исто време. Унутрашња равнотежа се постиже када је степен производње у складу са пуном запосленошћу свих расположивих фактора производње и са ниском, стабилном стопом инфлације.<ref name="auto3"/> Са друге стране, спољашња равнотежа подразумева да су стварна и будућа равнотежа благајне у складу са дугорочним, одрживим токовима нето капитала.<ref>{{cite journal|last1last=Salto|first1first=Matteo|last2=Turrini|first2=Alessandro|title=Comparing alternative methodologies for real exchange rate assessment|journal=European Economy - Economic Papers|dateyear=2010|volume=427}}</ref> Ипак, ФРДК се сматра нормативном мером РДК-а с обзиром да се заснива на „идеалним“ економским условима по питању унутрашње и спољашње равнотеже. Наиме, како је положај одрживог текућег рачуна дефинисан као величина која зависи од спољних утицаја, овај приступ се заиста много доводио у питање током времена. Насупрот томе, БРДК изискује економетријску анализу понашања РДК-а, разматрајући значајна одступања РДК-а од нивоа равнотеже паритета куповне моћи као последице промене у основним кључним економским законима. Према овом методу, БРДК је управо РДК који је резултат тога да су основни економски закони у стању еквилибријума. <ref name="auto1"/> Даље је потпуно одступање РДК дато као подручје у коме се основни економски закони разликују од сопствених дугорочних вредности. Укратко, БРДК је општије становиште од ФРДК с обзиром да оно није ограничено само на дугорочни аспект, већ објашњава и периодична кретања РДК-а.<ref name="auto3"/>
== Референце ==
|
