Палата Реуниона (Београд) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
{{double image|center|Spomenik knez mihailo.jpg|300|"Reuniona" Palace.IMG 0506.jpg|305|Некадашњи изглед Трга републике (око 1890. године)|Палата „Реуниона данас, доминира северозападним ободом најпознатијег београдског — Трга Републике|}} |
|||
Ред 49:
Планови за њено зидање, завршени августа 1929, одобрени су већ септембра исте године, уз одређене измене априла 1930. године. Грађење темеља започето је 5. септембра 1929, док је зидање окончано 10. априла 1931. године. Цена планираних радова од три милиона динара, која је наведена у архивској документацији, због петомесечног прекорачења извођачког рока знатно је увећана.<ref name="1." />
„Реуниона“ је прва оштећења претрпела у протестима 27. марта 1941. године, када је нападнута од демонстрана због потписивања [[Тројни пакт|Тројног пакта]], пошто је њен део био у закупу немачког трговинског представништва, у коме је смештен тајни шпијунски пункт. Следило је убрзо друго оштећење „Реуниона“ када је палата девастирана и у нацистичком бомбардовању Београда почетком априла 1941. Ова оштећења су заједно са променом намене зграде,
Током Другог светског рата у палати је радило Окружно руководство за Београд и Србију, познато и као „Принц Еуген” ''(нем. Kreisleitung „Prinz Eugen“)'' заједно са другим седиштима окупационаог апарат. Тако је током целог рата у палати „Реуниона“ радило десет нацистичких управа: штабна, административна, планерска, за пропаганду и штампу, правне послове, културу, здравство социјалне послове, привреду и занатство и војни реферат.<ref>Muharem Kreso, ''Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941–1944,'' Beograd 1979, str. 29–32, 101–102, 122, 138–140</ref>
== Архитектонски изглед палате ==
| |||