Бијељина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
||
Ред 67:
''Богиша Богмиловић пред господином Алојзом кнезом дубровачким подноси тужбу против Вучића Прибишевића и Вучића Угриновића и Радића Гучића и осталих људи илочког бана Осварта; изјављујући да су га они опљачкали у Биелини и одузели му: у роби, [[дукат]]има, сребру и сукну — 435 дуката и два коња са оружјем и његову одјећу и један сребрени послужавник.“''<ref name="automatski generisano2">{{cite web|url=http://www.sobijeljina.org/index.php?jezik=cir&link=208|title=Историја :: ЗВАНИЧНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ГРАДА БИЈЕЉИНА ::|publisher=|accessdate=26. 9. 2014 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140913011455/http://www.sobijeljina.org/index.php?jezik=cir&link=208 |archivedate=13. 9. 2014 |deadurl=yes}}</ref>
Поред овога, налази [[Стећци|средњовјековних надгробних споменика]] са [[Ћирилица|староћирилским]] натписима, приликом радова на обнови Атик џамије у центру Бијељине, бацају ново свјетло на прошлост овог краја у предтурском периоду.<ref>{{cite web|url=http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=346:bijeljinastecci&catid=38:radovi-izvjetaji-i-kratke-biljeke&Itemid=100|title=Stećci u Bijeljini|publisher=|accessdate=26. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140913020317/http://www.stanak.org/index.php?option=com_content&view=article&id=346:bijeljinastecci&catid=38:radovi-izvjetaji-i-kratke-biljeke&Itemid=100|archive-date=13. 09. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref> Иако ниједан споменик нема сигуран датум, палеографска анализа показује да су натписи настајали у дугом временском распону од друге половине 14. до средине [[15. век|15. вијека]], што значи да су неки подигнути и прије биљешке у Дубровачком архиву. Овим се још једном потврђује да је Бијељина у предтурском периоду била засебна жупа, а да је њено сједиште свакако било на мјесту гдје се налазила црква. Кроз ту жупу је пролазио пут који је водио из [[Подриње (регија)|Подриња]], тј. преко [[Сребреница|Сребренице]], Кушлата, [[Зворник]]а, [[Теочак]]а и Бијељине према [[Сремска Митровица|Митровици]] и [[Илок]]у. С тим главним путем овдје се састајао и пут који је водио од ријеке [[Босна (река)|Босне]] тј. [[Добој]] града долином [[Спреча|Спрече]], затим преко [[Сребреник]]а и [[Тузла|Соли]].<ref name="automatski generisano2" />
[[Средњи вијек]] у [[Семберија|Семберији]] обиљежиле су сталне борбе за поревласт у овим крајевима између владара [[Србија|Србије]], [[Босна|Босне]] и [[Мађарска|Мађарске]], као и ситнијих феудалаца. Из времена [[средњи вијек|средњег вијека]] потиче најстарија грађевина у Семберији и један од симбола Бијељине — [[манастир Тавна]], за који се вјерује да је задужбина синова краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] краља [[Стефан Владислав II|Владислава II]] и кнеза [[Стефан Урошиц Немањић|Уроша Немањића]] те да потиче с почетка [[14. век|14. вијека]].<ref name="automatski generisano2" />
| |||