Источна Немачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Zoranzoki21 је преместио страницу Источна Немачка на Немачка Демократска Република: У складу са захтевом ознака: ново преусмерење |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Немачка}}
{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име = -{Deutsche Demokratische Republik}-
| Конвенционални_пун_назив = Немачка Демократска Република
| Уобичајен_назив = Источна Немачка
| Слика_застава = Flag of East Germany.svg
| Слика_грб = Coat of arms of East Germany.svg
| Име_генитив = Источне Немачке
| Слика_карта = East Germany 1956-1990.svg
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = <br />Територија Немачке Демократске Републике од њеног настанка 7. октобра 1949. до њеног распада 3. октобра 1990. године
| Земља =
| Химна =<br />Auferstanden aus Ruinen<br />(Из рушевина подигнута)
| Површина = 108.333
| Становништво = 17.000.000 (1989)
| Престоница = [[Источни Берлин]] службено: "Berlin, Hauptstadt der DDR" (Берлин, главни град НДР)
| Званични_језици = [[Немачки језик|немачки]]
| Религија =
| Валута = [[Источнонемачка марка]]
| Законодавна_власт =
| Тип_владавине = [[Социјалистичка држава]]
| Владајућа_партија =
| Председник = [[Манфред Герлах]]
| Премијер = [[Ханс Модров]]
| Година_почетак =
| Година_крај =
| Статус =
| Догађај1 = Конституисана
| Датум_догађај1 = [[7. октобар]] [[1949]].
| Догађај2 = [[Уједињење Немачке 1990.|Уједињење Немачке]]
| Датум_догађај2 = [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]].
| Догађај3 =
| Датум_догађај3 =
| Застава_Претходник1 = Flag of the Soviet Union.svg
| Претходник1 = [[Совјетска окупациона зона у Немачкој]]
| Застава_Следбеник1 = Flag of Germany.svg
| Следбеник1 = [[Немачка]]
| Портал = Историја
}}
[[Датотека:Deutschland Besatzungszonen 1945.svg|мини|десно|Окупиране зоне: '''[[Западна Немачка]]''' ([[Уједињено Краљевство]], [[Француска]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]); Источна Немачка ([[Совјетски Савез]])]]
'''Источна Немачка''', званично '''Немачка Демократска Република''' ('''НДР'''; {{јез-нем|Deutsche Demokratische Republik, DDR}} — ДДР) је била [[социјалистичка држава]] која је трајала од [[1949]]. до [[1990]]. године под бившом [[Совјетска окупациона зона у Немачкој|Совјетском окупационом зоном]].
НДР је прокламована у [[Совјетски Савез|совјетском]] делу [[Источни Берлин|Берлина]] [[7. октобар|7. октобра]] 1949. Пуни суверенитет је добила [[1945]], али совјетске трупе су ступиле на њену територију после договора у [[Потсдам]]у, као одговор [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] присуству у [[Западна Немачка|Западној Немачкој]] током [[Хладни рат|Хладног рата]].
[[Главни град]] је [[Источни Берлин]] са 1.279.212 становника (1989), представљао је њен политички, административни, [[Економија|економски]], [[Образовање|универзитетски]] и [[Култура|културни]] центар.
Источна Немачка је била чланица [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Њена [[обавештајна служба]] био је [[Штази|ШТАЗИ]], [[новинска агенција]] [[АДН]], а [[авио-компанија|авиопревозник]] [[Интерфлуг]]. После избора, [[Уједињење Немачке 1990.|ујединила се]] са [[Западна Немачка|Западном Немачком]] 1990. године.
== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Источне Немачке}}
[[Клима]] је углавном умерена, под утицајем [[Голфска струја|Голфске струје]]. Уз северне обале клима је влажна током целе године. Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Источне Немачке, осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле. Просечна температура по месецима иде од 0,5{{nbsp}}°C у фебруару, до 17{{nbsp}}°C у јулу. Највиша надморска висина: Фихтелберг (1.214 -{m}-).
== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Источне Немачке|Историја Немачке}}
На крају [[Други светски рат|Другог светског рата]], на [[Потсдамска конференција|Потсдамској конференцији]] [[1945]], победничке државе: [[Француска]], [[Уједињено Краљевство]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] одлучиле су да поделе Немачку у четири окупационе зоне. Свака држава би контролисала одређени део Немачке док се њен [[suverenost|суверенитет]] не реорганизује.
Територија Источне Немачке је првобитно била насељена словенским народом [[Венеди (Словени)|Вендима]], а Немачка ју је освојила у средњем веку. Новоосвојена територија је организована у облику немачких феудалних држава на словенским земљама. Кретања разних народа по њеној територији су значајно утицала на етнички састав Источне Немачке. Већи део Источне Немачке је био део Краљевине Пруске.
У империјалистичкој Немачкој и Вајмарској Републици, територије које су припадале Источној Немачкој су се налазиле у централном делу државе. Те територије су се називале „-{Mitteldeutschland}-“ (Средња Немачка), док су „истоку“ припадале провинције као што су источна [[Померанија]], источни [[Бранденбург]], [[Шлеска]] и [[Источна Пруска|Источна]] и [[Западна Пруска]]. Током Другог светског рата, савезници су на [[Кримска конференција|конференцији у Јалти]] одлучили да послератна граница Пољске буде померена западније према реци Одри, док би се совјетска граница такође померила западније према пољским територијама.
Дискусије на Јалти и у Потсдаму су знатно утицале на будуће окупационе границе и администрацију послератне Немачке, која је потпала под четири силе победнице (Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/2WWyalta.htm |title=Yalta Conference |publisher=spartacus.schoolnet.co.uk |accessdate=25. 9. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110514081136/http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/2WWyalta.htm |archive-date=14. 5. 2011 |dead-url=yes}}</ref> Државе [[Мекленбург]], Бранденбург, [[Саксонија]], [[Саксонија-Анхалт]], [[Тирингија]] и [[берлин]]ски источни сектор су потпали под немачки совјетски сектор. Остатак територије Немачке је подељен на три дела којима су управљале Сједињене Државе, Велика Британија и Француска. Територија под њиховом управом је конституисана као Савезна Република Немачка (СРН или [[Западна Немачка]]).
Источна Немачка је прихавтила социјализам као државно уређење и постала је део [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]], док је Западна Немачка постала либерална парламентарна република и чланица [[НАТО]]-а.
Први лидер НДР је био [[Валтер Улбрихт]]. [[Устав Источне Немачке]] је дефинисао државу као „Републику радника и сељака“. До 1949. Немачка демократска република била је федерација.
Дана [[17. јун]]а [[1953]], пратећи мале плате и изградњу грандиозног булевара (Стаљиналеја) у Источном Берлину, велики број грађана на улицама је започео демонстрације. Касније, тог дана совјетске трупе и тенкови изненада су почели са хладнокрвним убијањем демонстраната — било је најмање 125 мртвих. (види [[Побуна у Источној Немачкој]]).
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-1986-0813-460, Berlin, Parade von Kampfgruppen zum Mauerbau.jpg|мини|left|200п|Смотра ''[[Борбене јединице радничке класе|Борбених јединица радничке класе]]'' поводом 25. годишњице подизања „антифашистичког заштитног бедема“ у [[Источни Берлин|источноберлинској]] [[Алеја Карла Маркса|алеји Карла Маркса]] од стране државног и партијског руководства Демократске републике Немачке 13. августа [[1986]].]]
Убрзо после поделе Немачке, Берлин, бивши [[главни град]] Немачке подељен је у четири сектора. Источни део је потпао под контролу Совјетског Савеза, док је западни расподељен преосталим трима западним силама победницама.
Конфликт око статуса Западног Берлина је створио Берлински ваздушни мост. Брз просперитет Западне Немачке и економска стагнација Источне, навели су велики број Немаца из источног дела Немачке да пребегну на запад.
{{Историја Немачке}}
До педесетих година, избеглице су прелазиле Совјетску зону Немачке да би започеле нов живот на Западу. Унутарнемачка граница је била затворена, али до педесетих година, граница у Берлину је била лако премостива. У ноћи, 13. августа 1961, источнонемачке трупе су дошле на границу са Западним Берлином и почеле да граде [[Берлински зид]]. Проток људи је потом рестриктивно контролисан у оба правца.
[[Антифашистички заштитни зид]] био је [[Пропаганда|пропагандни назив]] за [[берлински зид]] који су користиле власти Источне Немачке,<ref>{{de}} [http://www.chronik-der-mauer.de/index.php/de/Chronical/Detail/month/Oktober/year/1961 Валтер Улбирх 17. окотбра 1961, помињање на ''chronik-der-mauer''] (''хорника зида'')</ref> при чему назив „заштитни зид“ у синтагми има [[Дефанзива|дефанзивну]] конотацију, због чега се сматра [[Еуфемизам|еуфемизмом]].
Године 1971, [[Ерих Хонекер]] је заменио Улбрихта. Источна Немачка је генерално била економски најпросперитетнија држава Варшавског пакта. До седамдесетих година позиција Западне Немачке се огледала у [[Халштајнова доктрина|Халштајновој доктрини]] која је укључивала игнорисање Источне Немачке. Раних седамдесетих „[[остполитик|источна политика]]“, чији је покретач [[Вили Брант]] подразумевала је заједничку сарадњу Источне и Западне Немачке.
Августа [[1989]], [[Мађарска]] је уклонила своју рестриктивну границу и неколико хиљада људи је из Источне Немачке прешло „зелену“ границу Мађарске, и потом преко Аустрије дошло до Западне Немачке.
Дана [[9. новембар|9. новембра]] 1989. срушен је Берлински зид. Резултат су биле дирљиве емотивне сцене на улицама, када је стотине хиљада Источних Немаца прешло у [[Западни Берлин]] (и Западну Немачку) по први пут. Било је неколико покушаја за конституисање некомунистичке Источне Немачке, али позиви на [[Уједињење Немачке 1990.|уједињење Немачке]] су их спречили. После преговора (преговори „2+4“ — две Немачке и силе победнице) створени су услови за уједињење Немачке. Коначно, [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]], источнонемачка популација је била прва из источног блока која је приступила Европској унији као део Савезне Републике Немачке. Територије Источне Немачке су признате као саставни део Савезне Републике Немачке, а Устав из 1950. је укинут.
До данашњег дана, постоји много тога што подећа на различитости „источног“ и „западног“ дела Немачке (нпр. животни стилови, богатство, политичка уверења итд). Привреда источног дела Немачке се бори за опоравак, а велики део средстава се и даље каналише са запада.
== Политика ==
{{Главни чланак|Политика Источне Немачке}}
[[Улбрихтова доктрина]] добила је назив по [[Валтер Улбрихт|Валтеру Улбрихту]], а суштина јој је да нормалне дипломатске везе између Источне Немачке или било које друге државе Источног блока и [[Западна Немачка|Западне Немачке]] могуће је успоставити само ако Западна Немачка прво призна Источну Немачку као суверену државу. Ова доктрина је била одговор на [[Халштајнова доктрина|Халштајнову доктрину]] која је тврдила да је Западна Немачка једина легитимна немачка држава.
Доктрину су формулисале Пољска и Источна Немачка а и друге државе Источног блока [[Чехословачка Социјалистичка Република|Чехословачка]], [[Народна Република Мађарска|Мађарска]] и [[Народна Република Бугарска|Бугарска]] и обвезале су се да неће успоставити дипломатске односе са Западном Немачком док она не призна Источну Немачку. Изузетак је била [[Социјалистичка Република Румунија|Румунија]] која је успоставила дипломатске везе са Западном Немачком [[31. јануар]]а 1967. године. То је довело до оштре вербалне размене између Источне Немачке и Румуније. Румунија је окривила НДР да се меша у њене унутрашње ствари и одбила је да учествује на састанку министара спољних послова [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] све док се овај не би преселио на друго место осим Берлина. Да би се задржала фасада уједињености социјалистичких држава [[Леонид Брежњев]] је преместио састанак у Варшаву.{{sfn|Savage|2003|pp=236}}
Западна Немачка је с временом напустила Халштајнову доктрину започевши активнију ''[[Остполитик|источну политику]]'' која је водила доношењу споразума у децембру 1972. између ове две државе, који је омогућио да се обе немачке државе приме у [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] као пуноправне чланице.{{sfn|Savage|2003|pp=227}}
=== Важнији политичари у НДР ===
{{columns-list|2|
* [[Ерих Хонекер]]
* [[Валтер Улбрихт]]
* [[Вилхелм Пик]]
* [[Ото Гротевол]]
* [[Вили Штоф]]
* [[Егон Кренц]]
* [[Ханс Модров]], последњи социјалистички председник владе
* [[Лотар де Мезијер]], први несоцијалистички председник владе
* [[Ерих Милке]]
* [[Гинтер Митаг]]
* [[Гинтер Шабовски]]
* [[Роберт Хаферман]]
* [[Грегор Гизи]]
* [[Хари Тиш]]
* [[Херман Аксен]]
* [[Хилде Бењамин]]
}}
== Војска ==
{{Главни чланак|Национална народна армија}}
[[Национална народна армија]] је била главна оружана сила Немачке Демократске Републике. Основана [[1. март]]а [[1956]]. као оружане снаге Демократске Републике Немачке. Националну Народну Армију чинило је три рода војске: пешадија, ратно ваздухопловство (18.300 људи) и ратну морнарицу (58.000 људи).
Наоружање армије Демократске Републике Немачке чинило је углавном оно совјетске производње и мали број из других источно европских земаља. Источна Немачка је направила модификоване копије неколико оружја и дизајнирала и направила неколико типова камиона и мањих бродова.
Армија престаје да постоји 2. октобра 1990. године уједињењем две Немачке.
== Државни симболи ==
{{Главни чланак|Грб Источне Немачке|Застава Источне Немачке}}
[[Датотека:Flag of East Germany.svg|мини|десно|200п|Застава]]
[[Грб Источне Немачке]]<ref>Грб Источне Немачке је у ствари амблем јер не поштује основна хералдичка правила.</ref> усвојен је [[12. јануар]]а [[1950]]. године. Састојао се од централног дела у којем су се налазили [[чекић]] и [[шестар]] на црвеној позадини, окружени сноповима пшенице. Снопови пшенице били су повезани траком у бојама [[Застава Немачке|немачке заставе]]. Чекић је био симбол радника у индустрији, шестар је представљао интелектуалце односно интелигенцију, а сноп пшенице сељаке. Званично је усвојен као државни грб [[26. септембар|26. септембра]] [[1955]], а на [[Застава Источне Немачке|заставу Источне Немачке]] придодан је [[1. октобар|1. октобра]] [[1959]]. године. Званично је укинут као грб Источне Немачке [[3. мај]]а [[1990]]. године одлуком Скупштине НДР.
Застава Источне Немачке била је тробојка са три хоризонталне линије једнаке ширине, са [[Грб Источне Немачке|грбом Источне Немачке]] у средини. Горња линија је била црне, средња црвене а доња златне боје. Размере заставе биле су 3:5.
Застава је у свом коначном облику усвојена [[1. октобар|1. октобра]] [[1959]]. године, а од проглашења Источне Немачке до 1959. кориштена је тробојница идентична оној [[Западна Немачка|Западне Немачке]]. Тада је на заставу додан грб Источне Немачке. Застава је кориштена до [[Уједињење Немачке 1990.|уједињења Немачке]] [[3. октобар|3. октобра]] 1990. године.
Јавно истицање заставе било је кажњиво у Западној Немачкој и [[Западни Берлин|Западном Берлину]] до [[1969]]. године, када је забрану укинуо западнонемачки председник [[Вили Брант]] у духу [[Остполитик]]е.
== Привреда ==
{{Главни чланак|Привреда Источне Немачке}}
[[Датотека:Trabant601.jpg|мини|десно|200п|Трабант, један од симбола Источне Немачке.]]
[[Источнонемачка марка]] је била званична валута Немачке Демократске Републике у периоду њеног постојања од [[1948]]. до [[1990]]. године
Дана [[18. јун]]а [[1948]]. долази до званичне поделе Немачке на источну и [[Западна Немачка|западну]], у делу Немачке који је био под [[Уједињено Краљевство|Енглеском]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америком]] почела је замена [[немачка рајх марка|рајхсмарке]] и рентамарке новом валутом Немачком марком коју је издавала Немачка Савезна Банка ({{јез-нем|Deutsche Bundesbank}}), док су у делу под совјетском управом и даље у оптицају биле рајхсмарка и рентамарка. [[23. јун]]а [[1949]]. године званично излази прва серија новчаница под називом источна марка.
[[Трабант]] је [[аутомобил]] који је производила фабрика аутомобила {{јез-нем|VEB Sachsenring Automobilwerke Cwikau}} из [[Цвикау]]а, у [[Саксонија|Саксонији]]. Био је најчешће возило у Источној Немачкој, а масовно је извожен у земље комунистичког блока, али и ван њега. У време увођења у производњу, главне предности су му биле солидан простор за смештај четири одрасле особе и пртљаг у компактној, лакој и издржљивој каросерији, брзина и трајност.
Модел је био у производњи, без значајнијих промена скоро 30 година, и за то време је произведено 3.096.099 комада.<ref>[http://www.trabant.ca/ Trabant Canada{{Ботовски наслов}}]</ref> Часопис “Тајм” је уврстио „трабант“ у свој списак 50 најгорих икада направљених аутомобила <ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/specials/2007/article/0,28804,1658545_1658533_1658030,00.html | work=Time | title=Педесет најгорих аутомобила свих времена|date=7. 9. 2007.}}</ref>, што је можда тачно са аспекта критичара са запада, али не узима у обзир реалност Источне Европе у време када је овај аутомобил био актуелан. Поред својих очигледних недостатака, „трабант“ је био једноставан и јефтин за производњу и одржавање, а за услове источноевропске производње тог времена и веома квалитно направљен. Важио је за свестрано и поуздано возило. Може се видети на путевима и дан данас, деценијама након престанка производње.
== Административна подела ==
{{Главни чланак|Административна подела Источне Немачке}}
[[Датотека:DDR Verwaltungsbezirke farbig.svg|мини|десно|250п|Окрузи Источне Немачке.]]
ДДР је формирана у совјетској окупационој зони, која обухвата пет историјских провинција: [[Мекленбург-Западна Померанија]], [[Бранденбург]], [[Саксонија]], [[Саксонија-Анхалт]] и [[Тирингија]]. Године 1952. земља је званично подељена на 15 округа.
* [[Дрезден]]
* [[Кемниц|Карлмарксштат]], данас [[Кемниц]]
* [[Лајпциг]]
* [[Гера]]
* [[Ерфурт]]
* [[Зул]]
* [[Хале]]
* [[Магдебург]]
* [[Котбус]]
* [[Потсдам]]
* [[Франкфурт на Одри]]
* [[Нојбранденбург]]
* [[Шверин]]
* [[Росток]]
* Независна административна јединица Источни Берлин.
== Демографија ==
{{Главни чланак|Демографија Источне Немачке}}
Источна Немачка је била много мања од Западне. После Другог светског рата живело је једва 19 милиона људи у совјетској окупационој зони. Становништво ДДР се константно смањивало за све време док је држава постојала; са 19 милиона у 1948. спала на око 16 милиона у 1990. Према попису из 1988. било је 16.675.000 становника, преко 8 милиона је било запослено.<ref name="stjbddr89">''Statistisches Jahrbuch der DDR'', Staatsverlag der DDR Juni 1989, 1.{{nbsp}}Auflage. {{page|year=|isbn=978-3-329-00457-7|pages=}}</ref>
Око 72% становништва живи у градовима са више од 2.000 становника (21% у градовима са више од 100.000 становника).
Главни град Источни Берлин (1.279.000 становника у 1990), остали већи градови били су [[Лајпциг]] (581.000 становника у 1990), Дрезден (504.000 становника 1990. године).
Званични језик је био немачки. Мањина је говорила [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпским језиком]].
ДДР је била социјалистичка земља и преовладавао је [[атеизам]]. Иако је систем био против религије, хришћанска црква је активно деловала у земљи (углавном [[протестанти]]).<ref>[http://www.kas.de/wf/de/71.6606/ Konrad-Adenauer-Stiftung: ''Freikirchen in der ehemaligen DDR'']</ref>
== Култура ==
{{Главни чланак|Култура Источне Немачке}}
Образовање је било једно од приоритета комунистичких власти. Држава је имала монопол над образовањем, преко институције Одељења за образовање. У школском систему је било обавезно учити идеологију [[марксизам-лењинизам]] темељену на учењима и размишљањима [[Карл Маркс|Карла Маркса]], [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]] и [[Владимир Лењин|Владимира Иљича Лењина]].
== Спорт ==
{{Главни чланак|Источна Немачка на олимпијским играма}}
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-1988-0105-018, Katarina Witt.jpg|мини|десно|200п|Катарина Вит.]]
За све време свог обитавања на Олимпијским борилиштима НДР је оставила иза себе 409 медаља на Летњим олимпијским играма. Пливачи (женски тим нарочито), атлетичари, [[одбојка]]ши, [[рукомет]]аши, гимнастичари, стонотенисери, веслачи и други многобројни спортисти оставили су неизбрисиви траг у историји [[спорт]]а (извор података МОК-Међународни олимпијски комитет)
Немачка Демократска Република имала је успеха и на Зимским олимпијским играма.
[[Катарина Вит]] је двострука Олимпијска победница, четвороструки првак света као и шестоструки првак Европе. Њени такмичарски рекорди су је учинили једном од најпознатијих клизачица свих времена.
За време свог постојања Источна Немачка освојила укупно 110 медаља на Зимским олимпијским играма. (извор МОК)
Атлетичари Источне Немачке су били победници у неколико олимпијских дисцлиплина. Специјално интересовање су изазивали фудбалски мечеви између Западне и Источне Немачке. Први је одигран на Светском превнству [[1974]]. Западна Немачка је била домаћин и фаворит на првенству, али је Источна победила са 1-0. [[Јоаким Штрајх]] је бивши источнонемачки фудбалер и са 102 наступа и 55 погодака, сматра се играчем са највише наступа и погодака за репрезентацију ДДР-а. Као члан олимпијске репрезентације, освојио је бронзу на Олимпијским играма у Минхену 1972, а 1979. и 1983. проглашаван за најбољег источнонемачког фудбалера и четири пута је био најбољи стрелац првенства.<ref>[http://www.rsssf.com/tablesd/ddrtops.html East Germany - Topscorers]</ref>
== Осталгија ==
[[Датотека:GDR shirts.jpg|мини|десно|200п|Мајице из ДДР-а у Берлину 2004. године.]]
Осталгија је немачки израз који означава носталгију за животом у бившој Источној Немачкој. Појам је састављен из речи ost — (исток) и Nostalgie (носталгија).
Након пада Берлинског зида године 1989. и немачког уједињења у следећој години, већина предмета који су подсећали на стари социјалистички режим били су уклоњени. У врло кратком року сви производи из ДДР-а су нестали из трговина и замењени су западним. С временом неки бивши грађани Немачке Демократске Републике почели су да осећају носталгију за одређене аспекте живота у Источној Немачкој.
Осталгија се посебно односи на носталгију за аспекте редовног свакодневног живота и културе у бившем ДДР-у, који је нестао након поновног уједињења.
Многе компаније у Немачкој пружају онима који осећају осталгију артефакте који их подсећају на живот под старим режимом. Међу њима и предмете који су имитације. На располагању су [[бренд]]ови источнонемачких прехрамбених производа, стари државни телевизијски програми снимљени на видео и DVD, аутомобили Вартбург и Трабант итд. Осим тога живот у ДДР-у је био предмет неколико филмова, укључујући и [[Збогом Лењине]] из 2003. године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Ostalgija-zudnja-za-istokom.lt.html Politika:Ostalgija, žudnja za istokom], Приступљено 31. 10. 2015.</ref>
== Види још ==
* [[Осталгија]]
* [[Источни Берлин]]
* [[Берлин]]
* [[Уједињење Немачке 1990.|Уједињење две Немачке]]
* [[Западна Немачка|Западна Немачка (Савезна Република Немачка)]]
* [[Немачка]]
* [[Трабант]]
* [[Вартбург (марка аутомобила)]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bruhn|first=Peter|title=17. Juni 1953 – Bibliographie|location=Berlin|publisher=Berliner Wissenschaftsverlag|year=2003|isbn=978-3-8305-0399-6|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|last=Fulbrook|first=Mary|title=Anatomy of a Dictatorship. Inside the GDR 1949-1989|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=1995|isbn=978-0-19-820312-4|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|last=Fulbrook|first=Mary|title=The People's State: East German Society from Hitler to Honecker|location=|publisher=Yale University Press|year=|isbn=978-0300108842|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gray|first=William Glenn|title=Germany's Cold War: The Global Campaign to Isolate East Germany, 1949–1969|location=|publisher=University of North Carolina Press|year=2003|isbn=978-0807827581|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Grix|first=Jonathan|title=The Role of the Masses in the Collapse of the GDR|location=|publisher=University of Birmingham, Macmillan|year=2000|isbn=978-0333800980|pages=}}
* [[Sven G. Holtsmark]]: ''Avmaktens diplomati. DDR i Norge 1949-1973'', Akademisk publisering, Den norske historiske forening, Oslo. {{page|year=1999|isbn=978-82-91222-00-4|pages=}}. [http://www.mil.no/felles/ifs/start/boker/article.jhtml?articleID=138397 Omtale av boken]{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Jarausch|first=Konrad H. and Eve Duffy|title=Dictatorship as Experience: Towards a Socio-Cultural History of the GDR|location=|publisher=Berghahn Books|year=1999|isbn=978-1571811820|pages=}}
* [[Jahn Otto Johansen]], ''Reisebrev fra det annet Tyskland'', Aschehoug 1997.
* {{Cite book|ref=harv|last=Lesch|title=The|first=John E. German chemical industry in the twentieth century|location=|publisher=Kluwer Academic Publisher, Dordrecht|year=2000|isbn=978-0792364870|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Port|title=Conflict|first=Andrew I. and Stability in the German Democratic Republic|location=|publisher=Cambridge University Press. 22. mars |year=|isbn=978-0-521-86651-4|pages=}}. {{page|year=2007|isbn=978-0-521-86651-4|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|author=Ruth Reiher, Antje Baumann (Hg.)|title=Vorwärts und nichts vergessen : Sprache in der DDR – was war, was ist, was bleibt|location=|publisher=Berlin|year=2004|isbn=978-3746681184|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|last=Savage|first=Douglas|chapter=Poland, the GDR and the Ulbricht Doctrine|title=Ideology, Politics and Diplomacy in East Central Europe|editor1-first=Mieczysław B.|editor1-last=Biskupski|editor2-first=Piotr Stefan|editor2-last=Wandycz|year=2003|isbn=978-1-58046-137-5|pages=}}
* Turid Astrid Sandsleth Reksten, ''Prest mellom Ampelmänner og Trabanter : tre prestelagnader i DDR'', Oslo 2007 Kan lastes ned [http://www.duo.uio.no/sok/work.html?WORKID=59072 her]
* {{Cite book|ref=harv|last=Zatlin|title=The|first=Jonathan R. Currency of Socialism – Money and Political Culture in East Germany|location=|publisher=Cambridge University Press|year=2007|isbn=978-0521869560|pages=}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Историја}}
{{Commonscat|German Democratic Republic}}
* [http://www.axishistory.com/index.php?id=5528 AHF — Национална Народна армија (NVA)]
* [http://www.auferstanden-aus-ruinen.de/ Разумете ли из Ruinen]
{{Варшавски пакт}}
{{Социјалистичке државе}}
[[Категорија:Источна Немачка| ]]
[[Категорија:Бивше државе Европе]]
[[Категорија:Социјалистичке државе]]
[[Категорија:Историја Немачке]]
[[Категорија:Источни блок]]
[[Категорија:Варшавски пакт]]
| |||