Геца Кон — разлика између измена

15 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
(Додавање листе референци.)
м (Разне исправке)
{{Биографија
| име = Геца Кон
| презиме = Кон
| слика = Геца Кон.jpg
| ширина_слике = 250п
== Биографија ==
 
Рођен је 2. августа 1873. у [[Чонград]]у, у мађарском делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], од оца [[рабин]]а Бернарда Кона и мајке Лујзе, у познатој [[Ашкенази|ашкенаској]] породици. Након његовог рођења породица се сели у [[Земун]], где Геца похађа Трговачку школу - књижарски смер. Затим похађа гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]], али [[1889]]. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године [[1894]]., враћа се у [[Нови Сад]] и ради као пословођа у књижари [[Арсо Пајевић|Арсе Пајевића]].
 
[[Датотека:Zakletva Gece Kona.JPG|thumb|250п|десно|''Заклетва Геце Кона'' 1901.]]
Године [[1901]]., постаје српски држављанин и у [[Београд]]у отвара књижару за српску и страну књижевност у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]] бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници [[Српски књижевни гласник|Српског књижевног гласника]]: [[Слободан Јовановић]], [[Бранислав Нушић]], [[Андра Гавриловић]], [[Јаша Продановић]], [[Божидар Ковачевић]], [[Милош Црњански]] и многи други.
 
Од [[1902]]. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке: Елвиру, удату за трговца санитетским материјалом Фрању Баха, и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.
После Првог светског рата, Геца Кон успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара [[1921]]. године изабран је за потпредседника, а [[1929]]. за председника удружења. Те [[1929]]. године издаје 2000. књигу.
 
Године [[1934]]., обједињује своју књижару и радњу за продају лабораторијског материјала свог зета Фрање Баха у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''. Највећу издавачку продукцију остварио је у периоду између [[1930]]. и [[1940]]. године, објављујући преко 200 наслова у току једне године. [[1935]]. године, Конова књижара била је на првом месту у Београду по броју издања, међу којима су најзаступљенији били уџбеници.
 
Стекао је велико богатство и саградио вилу у [[Добрачина улица (Београд)|Добрачиној улици]] бр. 30. Поседовао је први луксузни аутомобил у [[Београд]]у и чак га је позајмљивао властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у репрезентативне сврхе, на пример приликом посете председника Чехословачке [[Едвард Бенеш|Едварда Бенеша]] (1937).
== Дела ==
 
Прва књига коју је издао 1905. била је ''Синтакса српског језика за средње школе'' Јанка П. Лукића. Године [[1907]]., објављује први превод стране књиге, ''Принца'' [[Николо Макијавели|Николоа Макијавелија]] (тада издат под насловом ''Владалац'').
 
Објавио је велики број књига, по 200 наслова годишње, међу њима сабрана дела [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]], [[Константин Јиречек|Јиречекову]] ''Историју Срба'', [[Владимир Дворниковић|Дворниковићеву]] ''Карактерологију Југословена'', [[Јован Цвијић|Цвијићево]] ''Балканско полуострво'', дела [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]], [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]], [[Тихомир Ђорђевић|Тихомира Ђорђевића]] и других. Од страних аутора издавао је дела [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]], [[Карл Маркс|Карла Маркса]], [[Бенедето Кроче|Бенедета Крочеа]] и многих других. Замислио и уобличио је серију дечјих књига ''Златна књига'' и ''Плава птица'', серију ''Школски писци'', библиотеку стране књиге ''Плејада'' и филозофску библиотеку ''Каријатиде''. Издавао је и правну литературу, међу осталом значајно дело ''Основи јавног права Краљевине Србије'' из 1907.
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
<references />
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена