Никшић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 63:
== Архитектура ==
[[Датотека:Nikšić, Montenegro - church.jpg|Црква у Никшићу|лево|мини]]
Град који је имао урбанистички план прије много напреднијих и богатијих градова, био је погодно мјесто за мјешавину архитекотснких облика. Увијек је важио за плански најсређенији град у Црној Гори. Урбанистички планови Никшића изучавани су готово на свим значајнијим универзитетима свијета, а у овом граду бројне објекте пројектовале су најзначајније југословенске архитекте попут Феђе Кошира, Перише Вукотића, Ратибора Ђорђевића, Јосипа Сајсела, Душка Поповића, Рајка Татића, браћа Стојановић, Милић, Бутовски итд. У Никшићу су рођене и стварале чувене архитекте, првенствено Слободан Вукајловић и Ђорђије Мињевић. Словеначки архитекта Марко Мушић је по налогу савеза комуниста урадио архитектонско рјешење Дома револуције, који је требало да симболише народни отпор и борбу против окупатора. Предвиђен је као мултимедијални центар, са телевизијским просторијама, позориштем са покретном сценом, биоскопом, кафетеријама, пословним просторима, трговинским центром, банкама, просторијама за министарство културе, и свим оним што један град величине Никшића треба да има. Простире са на 21000 m², али никада није завршен, међутим, и поред тога, преставља изузетну архитектонску цјелину. Слободан Вукајловић дао је никшићкој, али и црногорској архитектури неизбрисив печат. Његов идентитет у стварању била је хексагонална структура. У том стилу пројектовао је хотел „Јастреб” на брду Требјеса, управну зграду Никшићке банке, централни вртић, градску капелу и спомен дом у Богетићима. Први је доктор архитектуре на нашим просторима, а пројекат хотела „Јастреб” представљао је први „извозни” пројекат југословнских архитеката. Остварења на пољу градитељства у Никшићу шездесетих
== Демографија ==
|