Шпански грађански рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање ситне грешке
м Исправљање ситних грешака
Ред 41:
У овом периоду растућих тензија, према званичним изворима, 330 људи је убијено, а 1.511 је рањено у политички мотивисаном насиљу; подаци су забележили 213 неуспео покушај [[atentat|атентата]], 113 генералних штрајкова, и уништење 160 религијских објеката;{{ref|Carroll}} стварне цифре могу бити и више. [[12. јул]]а 1936, [[Хосе Кастиљо (Шпански грађански рат)|Хосеа Кастиља]], поручника у Јуришној гарди и члана Социјалистичке партије је убила радикална десничарска група у Мадриду. Наредног дана, група официра Јуришне гарде се осветила убивши [[Хосе Калво Сотело|Хосеа Калва Сотела]] (''José Calvo Sotelo''), члана парламента и једног од вођа екстремне антирепубликанске опозиције, као и бившег министра финансија под диктатуром [[Мигел Примо де Ривера|Мигела Прима де Ривере]] (''Miguel Primo de Rivera''). Овај атентат је подстакао следеће догађаје.
 
Дана [[17. јул]]а, 1936,. је почела побуна конзервативаца, које се дуго плашила левичарска влада Народног фронта премијера [[Сантијаго Касарес Кирога|Сантијага Касареса Кироге]] (''Santiago Casares Quiroga''). Касарес Кирога, који је наследио Азању као премијер је у претходним недељама отерао у егзил војне официре осумњичене за заверу, међу којима су били генерал [[Мануел Годед и Љопис]] (''Manuel Goded y Llopis'') и генерал [[Франсиско Франко]], који су послати на [[Балеарска острва]] и [[Канарска острва]], тим редом. Побуна није била само војни пуч; она је такође имала значајну цивилну компоненту. Побуњеници су се надали да ће одмах стећи контролу над престоницом, Мадридом, и над свим осталим значајним градовима Шпаније. [[Севиља]], [[Памплона]], [[Кадиз]], [[Херез де ла Фронтера]], [[Кордоба]], [[Сарагоса]] и [[Овиједо]] су пали под контролу побуњеника, али они нису успели да освоје [[Барселона|Барселону]] и Мадрид. Као резултат је уследио продужени грађански рат.
 
Активни учесници рата су покривали целу скалу политичких позиција и идеологија тог времена. Франкова побуњеничка страна је укључивала фашистичке [[Фаланга (Шпанија)|фаланге]], [[карлисти|карлисте]] и [[легитимисти|легитимисте]] монархисте; шпанске националисте; и већину конзервативаца. На републиканској страни су се борили већина либерала, [[баски]]јски и [[Каталонци|каталонски]] националисти, [[социјализам|социјалисти]], [[стаљинизам|стаљинистички]] и [[троцкизам|троцкистички]] [[комунизам|комунисти]], и [[анархизам|анархисти]] разних [[идеологија]].
Ред 66:
Немачка и СССР су користиле рат за испробавање бржих тенкова и авиона који су били тек произведени у то доба. Ловац [[Месершмит Bf 109]] и транспортер/бомбардер [[Јункерс Ju 52]] су коришћени у Шпанском грађанском рату. Совјети су доставили ловце [[Поликарпов И-15]] и [[Поликарпов И-16]]. Шпански грађански рат је такође био пример [[тотални рат|тоталног рата]] у коме је [[Легија Кондор]] [[бомбардовање Гернике|бомбардовала баскијски град Гернику]], што је [[Пабло Пикасо]] приказао на својој чувеној слици [[Герника (слика)|Герника]]. Ово је предсказало догађаје из [[Други светски рат|Другог светског рата]] попут бројних ваздушних кампања [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафеа]] или [[бомбардовање Дрездена у Другом светском рату|бомбардовања Дрездена]] и [[бомбардовање Београда (1944)|савезничко бомбардовање Београда]].
 
== Рат: 1936. ==
[[Датотека:Guerra Civil Española.svg|370п|мини|Шпанија током грађанског рата
 
{{col-begin}}
{{col-break}}
{{legend|#C5B358|Почетна Националистичка зона - јули 1936.}}
{{legend|#BDB76B|Националистичко напредовање до септембра 1936.}}
{{legend|#C2B280|Националистичко напредовање до октобра 1937.}}
{{legend|#E68FAC|Националистичко напредовање до новембра 1938.}}
{{legend|#F4C2C2|Националистичко напредовање до фебруара 1939.}}
{{legend|#FBCCE7|Последља област под контролом на републиканаца}}
[[Датотека:Solid blue.png|10px]] Главни националистички центри
Ред 106:
Дана [[18. новембар|18. новембра]], Немачка и Италија су званично признале Франков режим, а [[23. децембар|23. децембра]], Италија је послала своје добровољце да се боре на страни фалангиста.
 
== Рат: 1937. ==
[[Датотека:Map of the Spanish Civil War in October 1937.png|мини|десно|Територије под контролом националиста и републиканаца, октобар 1937.]]
 
Ред 119:
Од [[24. август]]а до [[7. септембар|7. септембра]] борбе су вођене код [[Битка код Белћите|Белћите]], недалеко од [[Сарагоса|Сарагосе]]. Републиканци су у тој бици однели тактичку победу.
 
== Рат: 1938. ==
[[Датотека:Map of the Spanish Civil War in July 1938.png|мини|десно|Стање из јула 1938.]]
 
Ред 126:
Влада је лансирала свеопшту кампању за поновно спајање своје територије у [[Битка на Ебру (1938)|бици за Ебро]], која је почела [[24. јул]]а и трајала је до [[26. новембар|26. новембра]]. Кампања је била војно успешна, али је била фатално поткопана француско-британским благим ставом према Хитлеру у [[Минхенски споразум|Минхену]]. Припајање [[Чехословачка|Чехословачке]] је уништило све трагове морала републиканаца, окончавши све наде у антифашистички савез великих сила. Повлачење са Ебра нипошто није одлучило исход рата. Осам дана пре нове године, Франко је узвратио ударац, започевши масовну инвазију на [[Каталонија|Каталонију]].
 
== Рат: 1939. ==
[[Датотека:Spain final-guerra-civil.jpg|мини|Франко проглашава крај рата.]]