Епархија пакрачко-славонска — разлика између измена

Јаче насељавање подручја [[Славонија|Славоније]] [[Срби]]ма везује се за другу половину [[15. век|15. вијека]]. Многи [[Срби]] тада долазе са српским деспотом [[Вук Бранковић (деспот)|Вуком Бранковићем]] ([[Вук Бранковић (деспот)|Змај Огњени Вук]]), који због заслуга у ратовима од [[Угарска|угарског]] краља [[Матија Корвин|Матије Корвина]] добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град [[Бијела Стијена (Славонија)|Бијелу Стијену]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Историја] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500 }}, 4. август 2014.</ref>

Вјерским животом православних [[Срби|Срба]] у [[Славонија|Славонији]] под [[Османско царство|Турцима]] руководили су најприје поједини [[свештеник|свештеници]], а још више [[монаштво|калуђери]], који су заједно са народом долазили из [[Србија|Србије]] или из [[Босна|Босне]]. Тада настају и [[манастир]]и [[Манастир Пакра|Пакра]] и [[Манастир Ораховица|Ораховица]], као и [[Манастир Дејановац|Дејановац]] или [[Манастир Крушковац|Крушковац]] код данашњих [[Окучани|Окучана]]. Са обновом [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] ([[1557]]) оснива се прва српска епархија на тлу [[Славонија|Славоније]] — '''Пожешка епархија'''. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама [[Манастир Ораховица|манастира Ораховице]] из [[1585]]. године, када је забележено и име тадашњег пожешког митрополита [[Јосиф (митрополит пожешки)|Јосифа]]. Почевши од [[1590]]. године, у итворима се помиње пожешки митрополит [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] који је [[1595]]. године пребегао у суседну хабзбуршку Горњу Славонију (Словиње) и тамо постао први владика православних Срба на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. У српским поменицима из 16. и 17. века забележена су и имена пожешких митрополита [[Софроније (митрополит пожешки)|Софронија]] и [[Григорије (митрополит пожешки)|Григорија]]. На основу турских извора зна се и за пожешког митрополита [[Стефан (митрополит пожешки)|Стефана]] из [[1641]]. године. Није тачно утврђено седиште пожешких владика — [[Пожега (Славонска)|Пожега]] или [[манастир Ораховица]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Пожешка епархија] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500 }}, 4. август 2014.</ref> Пожешка епархија је сигурно постојала до [[1688]]. односно до заузећа [[Славонија|Славоније]] од стране [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]].

Године [[1704]]. патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1.000 форинти [[Владичански двор|епископски двор]] и [[Црква (грађевина)|цркву]] са инвентаром, те лично преузео управу епархијом правдајући то декретом од [[1695]], по коме су [[Срем]] и [[Славонија]] остављени патријарху на управу као архидијецеза. Од [[1705]]. године [[Софроније Подгоричанин]] се водио као [[Викарни архијереј|викарни епископ]] патријарха [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија]] и тек на сабору у [[Крушевац|Крушевцу]] [[1708]]. када је послије смрти патријарха биран нови [[митрополит]], издвојена је [[Славонија]] из архидијецезе и заједно са [[Осечко поље|Осјечким пољем]] организована у посебну — Пакрачку (по сједишту), данас Славонску епархију.<ref>[http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html Епархија славонска: Пакрачка епархија] {{Wayback|url=http://eparhija-slavonska.com/html/cirilica/eparhija.html |date=20140730192500 }}, 4. август 2014.</ref>