Википедија

Рудна — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
<!--See the Table at Infobox Settlement for all fields and descriptions of usage-->
<!-- Basic info ---------------->
 
| name = Рудна
| other_name =
| native_name = {{јез-рум|Rudna}}
| settlement_type = Насеље
 
<!-- images and maps ----------->
| image_skyline =
| image_alt =
| image_caption =
| image_flag =
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield =
| shield_alt =
| etymology =
| nickname =
| motto =
| image_map =
| map_alt =
| map_caption =
| pushpin_map = Romania
| pushpin_map_alt = RO
| pushpin_label_position = bottom
| pushpin_mapsize = 250
| pushpin_map_caption = Локација у Румунији
| coordinates = {{coord|45|29|54|N|21|0|31|E|display=inline,title}}
| coordinates_footnotes =
 
<!-- Location ------------------>
| subdivision_type = [[Списак држава|Земља]]
| subdivision_name = {{flag|Румунија}}
| subdivision_type1 = [[Румунски окрузи|Округ]]
| subdivision_name1 = [[Тимиш (округ)|Тимиш]]
| subdivision_type2 = [[Списак градова у Румунији|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Ђулваз|Ђулваз]]
 
|<!-- Politics ----------------->
 
<!-- Area --------------------->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes =
| area_rural_footnotes =
| area_metro_footnotes =
| area_magnitude =
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 =
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
 
<!-- Population ----------------------->
| population_as_of = 2013
| population_footnotes = <ref name = "Romania_yearbook_2011" >{{Romania_yearbook_2011}}</ref>
| population_note =
| population_total = 656
| population_density_km2 = auto
 
<!-- General information --------------->
| timezone = Источноевропско време
| utc_offset = +2
| timezone_DST = Источноевропско летње време
| utc_offset_DST = +3
| elevation_footnotes = <!--for references: use <ref> </ref> tags-->
| elevation_m = 78
| elevation_ft =
 
<!-- Area/postal codes & others -------->
| blank_name = [[SIRUTA|-{''SIRUTA''}- код]]
| blank_info =
| geocode = 668516
| postal_code_type = Поштански број
| postal_code =
| area_code_type =
| area_code =
| iso_code =
| website =
| footnotes =
Линија 99 ⟶ 97:
 
== Историја Срба у месту ==
Рудна се као насеље помиње 1332. године у вези са папским давањима, и било је парохија пастора Јована "де Рудна".<ref>Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine</ref> Налазило се између два тока реке Тамиша и припадало је старој Темишварској жупанији. По предању у близини насеља на левој обали Тамиша је у средњем веку био манастир, који народ назива "намастир". Када су 1660. и 1666. године калуђери манастира Пећка патријаршија посетили место оно је сада под Турцима било варош. Током прве посете 1660. године записали су приложнике у вароши: домаћин Крагуј одобаша, Радан одобаша, непознат одабаша, Никола, Продан (и 1666), Живко Пријић (и 1666), Ђура и Тодор Степанов. У "Горњој махали" приложили су Кузман биров и Илија. Током друге касније посете спомињу се у "паланци Рудна": домаћин монах Никодим (удовац) и његов син поп Давид, деда је био (покојни) монах Гаврил, Живко Крагујев, Марко Субић, поп Дамњан, Станимир, Татомир и Кузман.<ref>Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.</ref>
 
По Ерлеру 1774. године Рудна је већински српско насеље у Чаковачком дистрикту.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Када је 1797. године пописан православни клир, у месту су била два свештеника. Парох, поп Михаил Лазаровић (рукоп. 1780) и ђакон Георгије Поповић знали су српски и румунски језик.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref>
Линија 108 ⟶ 106:
 
== Црква и школа ==
Православни храм је посвећен Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, а у њему је била и породична гробница племића Николића. На месту те цркве, након њеног рушења постављен је 1842. године камени крст. Нова данашња црква грађена је 1834-1838. године "ревношћу Алке [[Николић от Рудне]], рођене Текелија от Кевермеш".<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године</ref> Иконописац није познат, али се предпоставља на основу потписа "Љ. А." да је то био [[Љубомир Александровић]]. На Ускрс 1867. године Олга млада кћи месног спахије Александра пл. Николића, певала је на литургији тропар "Христос Воскресе" и читала апостол. Месни парох рудњански је тада био поп Арон Стојановић.<ref>"Застава", Нови Сад 1867. године</ref> Почетком 20. века црквена општина је била у месту, скупштина редовна, под председништвом Крсте Радованова. Храм је тада у добром стању, има парохијски дом и српско православно гробље. Парохија је пете платежне класе, парохијска се сесија износи 37 кј, а црквено-општински посед са 47 кј. Парох је 1905. године поп Владислав Алексић родом из Бачког Петровог села, који је тек дошао у парохију.
 
По државном шематизму из 1846. године, село је имало 953 становника, а све црквене матичне књиге се воде од 1779. године. Парох је те 1846. године био тада поп Георгије Тодоровић. Други попис из 1867. године бележи пораст броја православаца - 1154.
 
У рудњанској народној школи је 1846. године месни учитељ Исидор Бокшан радио са 25 ученика. Године 1855. је тражен учитељ за рад у школи у Рудни. У месту у народној школи је 1866-1867. године био учитељ Порфирије Глогоњац. По конкурсу из априла 1867. године учитељска плата је износила 105 ф. годишње, са другим мањим приходима.<ref>"Школски лист", Сомбор 1867. године</ref> После подржављења школа у Угарској, постоји самостална српска народна вероисповедна школа у месту. Када је у школи по конкурсу 1874. године тражен учитељ, наведено је да је учевни језик српски, и да ће му основна плата бити 350 ф. Председник рудњанске Црквене општине био је тада барон Јован Николић. По условима оглас за упражњено место учитеља 1878. године сада је нижа плата - 105 ф. На поновљеном конкурсу 1879. године плата је опет 300 ф. а кандидат је морао доказати да је православни Србин, да је завршио учитељску школу у Сомбору и да је добар појац. Стечај је расписан и 1884. године о Св. Илији, а понуђена плата износила је 385 ф. Парох поп Арон Стојановић је тада школски управитељ.<ref>"Застава", Нови Сад 1884. године</ref> Коста Ђонин је 1900. године потврђен учитељ са декретом, у рудњанској школи. Школа је народна и ради у једном школском здању. Председник Школског одбора тада је Крста Радованов, школиски управитељ поп Алексић, а школски старатељ Мита Иванов. У српској школи у Рудни биле су 1905-1907. године две "учитељске снаге", супружници: учитељ Душан Матић је родом из Опова, а учитељица је Марија Матић рођена Поповић. Редовну наставу је тада похађало 112 ученика, а у пофторну школу је ишло 33 старијег узраста.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
Линија 119 ⟶ 117:
Господари Николићи, који су постали једини власници Рудне, а касније су били "земљодршци Рудњански и Мацедоњски". [[Мацедонија]] је суседно место насељено искључиво Румунима, који су имали своју парохију. На страници једне књиге у списку пренумераната су уписани и Николићи. Јован пл. Николић је "Господар од Мацедоније" и члан Жупанијске скупштине, а Петар Николић је "Господар од Рудне" и у истој, Торонталској жупанији "вице-нотар".<ref>Ле Сажов: "Жил Блаз", превод, Београд 1843. године</ref>
 
Као племићи Николићи остварили су родбинске и друштвене везе са другим угарским племићима као и са српском династијом Обреновић. [[Јован Николић]](1810-18801810—1880) је био ожењен Савком (Јелисаветом) (1814-18481814—1848), кћерком српског књаза Милоша Обреновића. То је у ствари био адоптирани Јован Белчић, којег је усвојио племић Јован Николић, будући да је био без потомства.<ref>"Темишварски зборник"...</ref> Имали су "Николићи" три сина: Милоша, Феодора и Петра који су били активни у институцијама. [[Федор Николић]] је био најпознатији и најуспешнији потомак. Прво је неколико година био цивилни "адлатус" Босне и Херцеговине, затим краљевски комесар на српском црквено-народном сабору 1890-1897. године, и на крају био црквени председник у Пешти, где је и издавао кратко време "Српски лист".<ref>"Босанка вила", Сарајево 1903. године</ref> Александар пл. Николић од Рудне, бивши ц и к комесар на српском црквено-народном сабору, преминуо је 1897. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1897. године</ref>
 
Вековима је племићка породица Николић са више синова - потомака, владала је својим поседом у Банату и обављала јавне и државне функције, вршећи истовремено и културну и националну мисију. Племство су стекли још давне 1694. године, аустријски баронат заслужио је Јован 1854. године<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1854. године</ref>, угарски баронат 1886. године. Предикат "от Рудне" и наследно чланство у угарском Дому магната добили су 1887. године, а пренос титуле и имена уз доделу новог предикта "од Обренова" било им је дато 12. августа 1905. године. <ref>Драгомир Ацовић: "Једна пропуштена прилика", чланак објављен у "Историјски часопис" Београд 1998-1999. године</ref> Почетком 20. века Николићев спахилук у Рудни има посед од 6300 кј. земље, а остали Срби још 1200 кј. Поред спахијског дворца који и данас мада оштећен постоји, подигли су на свом имању и породичну гробницу са капелом, уз коју и сад расте племенито дрво кедар (бор). У порту рудњанског храма пренет је надгробни споменик - пирамида подигнут након мађарске буне, спахиници Јелисавети, а који се налазио уз породичну капелу.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рудна”