Рашани (Срби) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Rascia01.jpg|мини|300п|Мапа из 1661. године на којој је назив ''-{Rascia}-'' (Расција) лоциран на подручју [[Банат]]а и [[Срем]]а]]
[[Датотека:Rascia in pannonia 16th 18th century-sr.png|мини|300п|Приближна територија за коју је, према разним изворима, коришћен етнографски назив Расција (''-{Rascia}-'', Рашка, ''-{Racszag}-'', ''-{Ráczország}-'', ''-{Ratzenland}-'', ''-{Rezenland}-'') од 16. до 18. века]]
[[Датотека:South_slavic_vojv_map_sr.png|мини|300п|Етничко подручје [[Јужни Словени|Јужних Словена]] у [[Панонска низија|Панонској низији]] између 16. и 18. века (према [[Јован Цвијић|Јовану Цвијићу]] и др [[Душан Ј. Поповић|Душану Ј. Поповићу]])]]▼
Појам '''Рашани''' ({{јез-лат|Rasciani}}) односно '''Расцијани''' (архаични [[егзоним]]) је термин који се током позног средњовековног и раног нововековног периода употребљавао за означавање [[Срби|Срба]], првенствено у изворима западног порекла. Појам је најчешће употребљаван у тадашњој [[Краљевина Угарска (1000-1918)|Краљевини Угарској]], односно у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Термин је првобитно изведен из назива средишње српске историјске области [[Рашка област|Рашке]] ({{јез-лат|Rascia}}), а током средњовековног периода је у западним изворима често употребљаван као синоним за српску државу и српске земље у целини. Почевши од 16. века, због све веће концентрације Срба у јужним областима [[Панонска низија|Панонске низије]], те области су такође почеле да буду називане ''Рашка'' ({{јез-лат|Rascia}}), тако да се тај појам среће на ширем простору од [[Банат]]а на истоку, преко [[Срем]]а и [[Бачка|Бачке]], до јужне [[Барања|Барање]] и средишње [[Славонија|Славоније]] на западу. Све те области су данас у саставу савремених држава: [[Србија|Србије]], [[Румунија|Румуније]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Хрватска|Хрватске]].
У најширем смислу, појам је обухватао не само православне Србе, већ и [[рби католици|Србе католике]], као и неке посебне групе, односно [[Буњевци|Буњевце]] и [[Шокци|Шокце]] („католички Раци“).<ref>{{Cite book|title=Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš".|url=http://books.google.com/books?id=gNblAAAAMAAJ|year=1985|publisher=Njegoš|quote=У другој су биле све могуће нације, међу њима и „католички Раци", тј. Буњевци и Шокци.}}</ref>
== Етимологија ==
▲[[Датотека:South_slavic_vojv_map_sr.png|мини|300п|Етничко подручје [[Јужни Словени|Јужних Словена]] у [[Панонска низија|Панонској низији]] између 16. и 18. века (према [[Јован Цвијић|Јовану Цвијићу]] и др [[Душан Ј. Поповић|Душану Ј. Поповићу]])]]
Деноним на [[Латински језик|латинском]]: ''-{Rasciani}-'', ''-{Natio Rasciana}-''; [[Мађарски језик|мађарском]]: ''-{Rác}-'', <small>[[множина|множ]].</small> ''-{Rácok}-''; [[Њемачки језик|њемачком]]: ''-{Ratzen}-'', ''-{Raize}-'', <small>множ.</small> ''-{Raizen}-''. Назив су провитно користили [[Њемци]] и [[Мађари]], а изведен из ''-{[[pars pro toto]]}-'' [[Рашка област|Рашка]], средњовјековне српске области. Територију коју су првобитно насељавали Срби у Хабзбуршкој монархији се на латинском називала: ''-{Rascia}-''; на мађарском: ''-{Ráczság}-'',<ref>Rascia, Časopis o Srbima u Vojvodini, Godina I, Broj 1, Vršac, Maj 1996.</ref> ''-{Ráczország}-'',<ref name=LMS-205-210>{{cite book|title=Летопис Матице српске|volume=205-210|url=http://books.google.com/books?id=Pc19AAAAMAAJ|year=1901|publisher=У Српској народној задружној штампарији|quote=... и да je Иза- бела ту у области, Koja ce звала Cpoiija (Ráczország, rácz tartomány), за поглавара поставила 1542 ПетровиКа: Из AuaÄHJeea дела видимо, да je ПетровиК управл>ао банат- ским и сремским Србима, да je био велик ...|pages=20}}</ref> ''-{rácz tartomány}-''<ref name=LMS-205-210/> и на њемачком: ''-{Ratzenland}-'', ''-{Rezenland}-''.
| |||