Општи грађански законик — разлика између измена

Када је издат законик је важио је за цело Аустријско царство. По [[Аустро-угарска нагодба|реорганизовању]] државе наставио је да важи у аустријском делу док је у угарском добио улогу секундарног права које се је користило само ако мађарско обичајно право није било задовољавајуће. После [[Први светски рат|превог светског рата]] одржао се у деловима [[Друга пољска република|Пољске]], [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Краљевина Југославија|Југославије]] − пре свега на територији данашње [[Словенија|Словенија]], тадашње [[Дравска бановина|Дравске бановине]] и [[Далмације|Далмација|Далмације]]. [[Јован Хаџић]] се је пре свега водио општим грађанским закоником када је писао [[Српски грађански законик]]. Иако је Закон о неважности правних прописа из 1946. прогласио све бивше прописе неважећим неке одредбе из ОГЗ-а су наставиле да се користе, ако нису наспротовале новом револуционарном уређењу, све до увођења новом Закона о облигационим односима 1978.