Рашани (Срби) — разлика између измена

Појам '''Рашани''', односно '''Расцијани''' ({{јез-лат|Rasciani}}; архаични [[егзоним]]), је термин који се током позног средњовековног и раног нововековног периода употребљавао за означавање [[Срби|Срба]], првенствено у изворима западног порекла. Појам је најчешће употребљаван у тадашњој [[Краљевина Угарска (1000-19181000—1918)|Краљевини Угарској]], односно у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Термин је првобитно изведен из назива средишње српске историјске области [[Рашка област|Рашке]] ({{јез-лат|Rascia}}), а током средњовековног периода је у западним изворима често употребљаван као синоним за српску државу и српске земље у целини. Почевши од 16. века, због све веће концентрације Срба у јужним областима [[Панонска низија|Панонске низије]], те области су такође почеле да буду називане '''''Рашка''''', односно '''''Расција''''' ({{јез-лат|Rascia}}; архаични [[егзоним]]), тако да се тај појам среће на ширем простору од [[Банат]]а на истоку, преко [[Срем]]а и [[Бачка|Бачке]], до јужне [[Барања|Барање]] и средишње [[Славонија|Славоније]] на западу. Све те области су данас у саставу савремених држава: [[Србија|Србије]], [[Румунија|Румуније]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Хрватска|Хрватске]].

У најширем смислу, појам је обухватао не само православне Србе, већ и [[рбиСрби католици|Србе католике]], као и неке посебне групе, односно [[Буњевци|Буњевце]] и [[Шокци|Шокце]] („католички Раци“).<ref>{{Cite book|title=Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš".|url=http://books.google.com/books?id=gNblAAAAMAAJ|year=1985|publisher=Njegoš|quote=У другој су биле све могуће нације, међу њима и „католички Раци", тј. Буњевци и Шокци.}}</ref>

Почетком 18. века, у такозваној Ракоцијевој буни, [[Бачка|Бачку]] означују Србијом и српском земљом и једна и друга страна. Тако главни заповедник војних одреда који су се борили против Срба у Бачкој, Дарваш, пише 19. јула 1704: „Сва велика места Расције и с ове и с оне стране Дунава[[Дунав]]а и [[Тиса|Тисе]] попалили смо.“

Аустријски путописац Александар Хекш, описујући [[Подунавље]] 1881. године, пише о крајевима које Срби насељавају: „На Дунаву и Тиси узводно станују до дубоко у [[Краљевина Угарска (1867—1918)|Угарску]], до Францовог канала (у [[Бачка|Бачкој]]), до ушћа [[Мориш]]а, до [[Сегедин]]а (у некадашњем [[Тамишки Банат|Тамишком Банату]]). Мале колоније Срба, које обављају трговину, бакалук, ниже градске занате, постоје готово у свим угарским градовима, где их зову Раци или Рашани (по покрајини Рашкој у [[Стара Србија|Старој Србији]]).“