Аутономија — разлика између измена

'''Аутономија''', преведен са [[Грчки језик|грчког језика]] значи: ''αὐτονομία-{αυτονομία}-'' — самозакоње„самозакоње“ (''ауто-{αυτο}-'' — сам„сам“ и ''номос-{νομος}-'' — закон„закон“). Најшире, аутономија означава самостално одређивање правила. У ужем смислу аутономија се дефинише као „''"одређени степен самосталности"''“ мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности: [[Потчињеност|потчињености]] и [[Независност|независности]].

Некада је аутономија подразумевала висок степен [[Самосталност|самосталности]]. Али, „''"све тече и мења се"''“ (''-{panta rei}-''). У савременом свету са све већим прожимањем (не само путем [[Интернет|Интернета]] и [[Медији|медија]]) и глобализацијом економије, аутономија постаје „''"етапа глобалне интеграције"''“. Аутономија престаје да бива чување затечених тековина у заветрини изолације. Зато се и увећао број облика аутономије.

У [[филозофија|филозофији]] и етици, аутономија је [[способност]] ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „''[[Речник социјалног рада]]''“, уз одобрење аутора.</ref>.