Реченица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 1:
{{остале употребе}}
У нефункционалној [[Лингвистика|лингвистици]], '''реченица''' је текстуална јединица која се састоји од једне или више [[Реч|речи]] које су граматички повезане. У функционалној лингвистици, реченица је јединица написаног текста ограничених графолошким карактеристикама, као што су [[Верзал|велика слова]] и ознаке ([
(знак)|упитници]] и [[Узвичник|узвичници]]). Супротно овом појму је '''крива''', која је ограничена фонолошким особинама као што су висина тона и звучност и ознаке као што су паузе; и са клаузом, која представља низ речи који представљају неки процес који се одвија током времена.<ref name=":0">{{harvnb|Halliday|2004|p=6}}</ref> Овај појам се углавном односи на реченицу у свом нефункционалном смислу, иако се рад у функционалној лингвистици индиректно наводи или разматра. Реченица може садржати речи груписане заједно да изразе изјаву, питање, узвик, захтев, наредбу или сугестију.<ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/sentence|title=Sentence – Definitions from Dictionary.com|last=|first=|date=|website=Dictionary.com|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=23. 5. 2008}}</ref> Реченица је скуп речи који у принципу говори потпуну мисао (иако можда неће имати смисла узето из изолације [[Контекст комуникације|контекста]]); стога она може бити једноставна фраза, али мора да има довољно [[Значење|значења]] да имплицира клаузу, чак и ако није експлицитна. На пример реч „Два” као реченица (одговор на питање „Колико их је било?”) подразумева клаузу „Било је двоје”. Обично реченица садржи [[Субјекат (граматика)|субјекат]] и [[предикат]]. Реченица се такође може дефинисати потпуно у правописним терминима, као група речи која почиње великим словом и завршава се тачком.<ref name=":0" />
| |||