Девизни курс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 113:
 
== Билатерални против ефективног девизног курса ==
[[Датотека:Currency gnp weighted comparison 1999 2011.svg|thumb|Пример БНД вредности номиналног курса изражен преко 6 битних валута (Амерички Долар, Евро, Јен, Ренминби, Швајцарске Франке, Фунте)]]
Билатерални девизни курс укључује пар валута, док [[Trade-weighted effective exchange rate index|ефективни девизни курс]] представља просек неколико страних валута, и може представљати мерило страног конкуренства једне државе. Номинални ефективни девизни курс(НЕДК) се рачуна као реципророчна вредност асимптотске вредности размена. Реални ефективни девизни курс представља номинални девизни курс умањен за стране цене а повећан за домаће.<ref name=automatski_generisano1 /> У поређењу са номиналним ефективним девизним курсом рачунање БДП-а помоћу реалног ефективног девизног курса је прихватљивије узимајући у обзир феномен глобалних инвестиција.
 
Ред 120:
 
== Непокривени каматни паритет ==
[[Непоркивени каматни паритет]](НКП) каже да апресијација или депресијација једне валуте према другој може бити неутрализована променом каматне стопе. Уколико би САД повећала каматну стопу, а Јапан не онда би амерички долар опао у односу на јапански јен за износ који се назива [[арбитража]]. Будући девизни курс је рефлектован у терминском девизном курсу одређеним данас. На пример, [[terminski devizni kurs|термински девизни курс]] за долар каже да је на минимуму јер купује мање јена po терминској стопи него po [[prometna stopa|прометној]]. За јен се каже да је на врхунцу.
 
НКП није функционисао после 1990их1990-их. Супротно теорији, валуте са високом каматном стопом су доживеле апресијацију пре него депресијацију као награду за спречавање [[Инфлација|инфлације]] и високо новчане добити.
 
== Модел плаћања ==
Ред 131:
== Модел вредновања капитала ==
 
[[Датотека:BilleteiNTER II.jpg|250px250п|thumbnail|right|Светске [[новчанице]]]]
Повећање обима размене финансијских средстава(обвезница и акција) је захтевало преиспитивање његовог утицаја на тржиште. Економске варијабле као што су [[економска раст]], [[инфлација]] и [[продуктивност]] више нису једини покретачи девизног кретања. Проценат девизних трансакција који проистиче из спољно-трговниских размена финансијских средстава је релативно мали обим девизних трансакција остварених трговином робом и услугама..<ref>[http://faculty.haas.berkeley.edu/lyons/docs/bookch1.pdf The Microstructure Approach to Exchange Rates, Richard Lyons, MIT Press] (pdf chapter 1)</ref>
 
Приступ вредновања капитала посматра валуте као цену капитала којим се тргује на тржишту финансијама. Сходно томе, валуте све више показују [[корелација|корелацију]] са другим вредностима, посебно са [[Акција|акцијама]].
 
Као на [[Берза|берзи]], новац може бити зарађен(или изгубљен) разменом од стране инвеститора или шпекуланата на [[девизно тржиште|девизном тржишту]]. Валутама се може трговати на прометном тржишту или на [[тржишта девизних опција|тржиштима девизних опција]]. [[Прометно тржиште]] представља тренутне девизне курсеве, а опције су [[дериват]]и девизних курсева.
 
== Манипулација девизним курсевима ==