Епископ будимски Јустин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 33:
За време његовог службовања у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] [[карловачка митрополија|митрополит]] [[Стефан Стратимировић|Стефан (Стратимировић)]] му је уступио на преглед рукопис „Богословију моралну“, на латинском језику, рад ученог [[Атанасије Влаховић|Атанасија Влаховића]], пароха [[Бечеј|старобечејског]]. Јустин је поднео [[митрополит]]у своје примедбе, али рукопис никада није штампан, јер је Влаховић био у сукобу са [[Стефан Стратимировић|Стратимировићем]] и својим епископом [[Гедеон Петровић|Гедеоном (Петровићем)]].
За [[архимандрит]]а [[Манастир Гргетег|гргетешког]] Јустин је произведен [[27. фебруар]]а [[1829]]. године, а већ [[21. јул]]а исте године премештен је за настојатеља [[Манастир Бездин|манастира Бездина]]. Вероватно је тада разрешен и дужности професора карловачког [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Богословског]] училишта. О професури архимандрита Јустина [[Иларион Руварац]] не говори ништа. Могуће је да је његово професоровање било кратког века, као што је било и архимандритство у [[Манастир Гргетег|Гргетегу]]. Међутим, управу манастира морао је примити још као протосинђел. За време бављења у манастиру Бездину портретисао га је темишварски живописац [[Сава Петровић]].<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1901.</ref>
За [[епархија будимска|епископа будимског]] Јустин је посвећен [[19. август]]а [[1834]]. године, а умро је већ [[25. новембар|25. новембра]] исте године. По казивању његовог синовца, владика је трагично скончао, изваливши се из кола.
| |||