Разговор:Српски Гестапо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
Необично ме је обрадовало ваше писмо. Све Ваше примдбе су на месту. Међутим, што се тиче објављивања дозволе, кад је у питању архив Београда, на пример, то је строго забрањено. Наиме, данас сам био у архиву и рекли су ми да дозволу не смем, пошто је тамо њихов печат, НИ У КОМ ВИДУ да објављујем. Искрено, рекли су ми да они Википедију и не сматрају екциклопедијом већ разонодом доконих клинаца, што ме је помало и увредило.
Ја спремам тротомну студију о Српском гестапоу. Фотографија припадника је са прославе рођендана генерала Бадера. ја сам тамо, испод фотографије навео да је униформа слична , чак, у црно- белој варијанти нема разлике. али кад видите униформу у оригиналу, онда вам је све јасно. Боје су другачије. Ја сам дуго трагао за информацијом о шлемовима и дошао до податка да је то једна од верзија падобранског немачког плема која је била проглашена неподобна у немачкој армији због слабе заштите. повучена је из употребе 1940. Што се тиче СС та ознака је, кад је у питању Српски добровољачки корпус, била све време присутна у СВИМ немачким поменима ове јединице. У СВИМ. Просто немци су је сматрали својом. Схватам да овде нису само историчари присутни и зато је мало теже објаснити неке принципе и појаве. Тачно је да ј Страхиња Јањић био човек помало настран и не сасвим чистог ума. Тачно је да је имао идеју да себе прогласи за фирера срба. Мање је познато да је управо Страхињом Јањићем Љотић често знао да уцењује Недића, иако су били рођаци. Ја сам тек из међусобне преписке Недића и Љотића схватио да су рођаци. Они то недвосмислено потврђују. На пример, ту чињеницу нико од комунистичких историчара никада није употребио. Сватио сам и то да комунистички историчари нису ни отворили скоро ни један докуменат из фонда Љотића. Јер да јесу, имали би такво оружје у рукама да га сахране заувек и да му се чак ни име не помене. Наравно, догађај треба тумачити и схватати онаквим каквим је он био у времену кад се догодио. Најопснија замка је осавремезивати догађаје. Таква бољка изражена је у прочетничкој историографији задњих 20 година. Дани Драшковић донесеш монографију о неким догађајима из историје четничког покрета (афирмативну), а она теби стан или посао. Надам се да су врмена мафијашке историографије а нама. На срећу, нико мој није био ни у једном покрету за време рата, тако да сам од тога бар растерећен. За историчара то је велика опасност. --[[Корисник:Davidovicrasa|Davidovicrasa]] ([[Разговор са корисником:Davidovicrasa|разговор]]) 23:32, 16. фебруар 2009. (CET)
Hilfspolizist је само једна од легитимација овог љотићевског Легије. Ја, на жалост, још немам дозволу за објављивање неких других његових легитимација, али њих сам избројао осам.( За ову имам писмену дозволу да је објавим, како тамо пише ,,без консултовања архива"") Све су сачуване. Спремам посебан текст за Википедију под Називом Страхиња Јањић. Тако да , овде сам само информативно навео неке моменте из његовог рада,а у тексту о њему то ће бити детаљније. Занимњив је Јањићев однос према Мушицком, ког је сматрао за ,,комунистичко ђубре". Мушицки је био једно време и затворен ( реч је о неуспелој операцији против четника на Равној Гори), а био је убеђен да му је то наместио управо Јањић.
Ја сам дуго спремао ову грађу за књигу, али пошто сам инвалид и трајно везан за колица, неке ствари не могу тако брзо и лако да добијем и обрадим.
Амблем Српског гестапоа је разни, То могу да закључим на основу њихових меморандума, униформи, оружја, застава. На овој фотографији је амблем немачких падобранских јединица. То је и најчешћи коришћени амблем у СГ. Он је, стилски био најлепши и зато су га узели за свој. Они неки свој посебан нису имали. Једино су на застави имали кукасти крст и мртвачку главу више налик на четничку него на СС. Мада, кад су ишли у акције ван касарни у униформама, то су тада биле унифирме СС. Пре оснивања СГ, још у септембру и октобру 1941, љотићевци су облачили униформе СС и учествовали у операцијама против четника и партизана. У Крупњу, у септембру 1941, четнички одред поручника Ратка Мартиновића заробио је, између осталог и цео један ,,немачки" вод љотићеваца. На пример, комунисти никад нису анализирали битку на Кадињачи. Тамо је цела предња линија немачког напада, била ИСКЉУЧИВО љотићевска, Тамо их је, у немачким униформама, а по прецизним немачким извештајима, погинуло 204, и два дана касније, 1. децембра 1941, у околини Ужица још 14. Тиме се и објашњава зашто немци после великих губитака на Кадињачи нису за сваког убијеног војника убили 100 срба. Болело их је уво за љотићевске погинуле. Чак обавештајни официр 342. дивизије каже, то су све ,, смрдљиви словени".Волео бих, ако бисте дописали то што сте предложили. Радује ме да сте пажљиво прочитали текст. Ваљда сам на сва Ваша питања одговорио. --[[Корисник:Davidovicrasa|Davidovicrasa]] ([[Разговор са корисником:Davidovicrasa|разговор]]) 00:01, 17. фебруар 2009. (CET)
| |||