Вукан Немањић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.87.135.231 (разговор) на последњу измену корисника Serbian Nickmen
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 37:
Нема поузданог показатеља да је католичко становништво у Зети тешко подносило претежни утицај православља у Немањиној [[Србија|Србији]]. Вукан се [[1198]]. године обратио папи са молбом да у његову земљу упути легате и појача надзор и утицај западне цркве. [[Папа]] је искористио прилику да ојача свој утицај и почетком [[1199]]. године упутио је у Зету два своја посланика али је шаљући их своју препоруку за њих упутио и врховном владару Србије великом жупану Стефану Немањићу. Вукан је намеравао да користити и помоћ католичке цркве да дође до престола, али римски поглавар није желео да слањем посланика отворено подржи Вукана против брата већ само да ојача утицај рима на српске земље. Стефан се држао врло вешто и предусретљиво прима оба папина легата и у писму папи као „свом духовном оцу“ поручује да ће упутити своје посланство у [[Рим]]. Покушао је добити потпуну подршку папе и молио је папу да му пошаље краљевску круну. Тако би добио подршку папе за себе против могућег савеза Вукана и Мађара. [[Папа Иноћентије III]] није могао да се одлучи да Стефану пошаље краљевску круну, због угарског краља и Вукана који су се противили томе.
 
Изгледа да је Вукан разлаз Стефана и његове жене Евдокије око 1201. године искористио да покаже отворено неслагање са братом, јер га је прекорио због грубости према бившој жени, а Евдокији је дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом.{{sfn|Логос|2017|p=155 }} То је поспешило угарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године [[Мађари]] су продрли у Србију.{{sfn|Логос|2017|p=155 са напоменом 764}} Према писању Првовенчаног Вукан „остави заповеди господина и оца својега, и би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их”.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html Стефан Првовенчани: Сабрани списи] Приступљено 25. 5. 2016.</ref> Судећи по папским писмима Вукан је био владар Србије у марту 1203. године и у једном делу 1204.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 269, 270.</ref> Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област, а угарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од [[Велика Морава|Мораве]]. Тако Вукан постаде угарски вазал као и босански бан Кулин. Стефан се веровано склонио у Бугарску код Калојана. Врло брзо већ [[1203]]. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради области уз Велику и Јужну Мораву. Мађари су били приморани да се повуку из Браничева, а њихов штићеник Вукан из нишке области. Вукан је морао склопити некакав споразум са братом Стефаном који се могао [[1204]]. или [[1205]]. вратити у Србију на свој владарски престо, а Зету је оставио на управу старијем брату.{{sfn|Логос|2017|p=156}}
 
Вероватно у фебруару [[1208]]. године Сава Немањић је дошао у Србију и донео очево тело, како би било сахрањено у Студеници. У Студеничком типику Сава је записао да је осам година после смрти Симеона дошао „ са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан и брат му кнез Вукан, сакупише светитеље, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, ... са великом чашћу узеше мошти господина Симеона.”<ref>[http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx Антологија српске књижевности], Свети Сава, Сабрана дела. pp. 75, 76. Приступљено 21. 5. 2016.</ref> Из његовог описа тог догађаја се закључује да он тада успео је да измири старију браћу над очевим ковчегом. Постоји предање да се овај сабор догодио у [[Полумир]]у односно у [[Црква Светог Николе у Ушћу|цркви Светог Николе у Ушћу]]), неколико километара северније од манастира Студеница.
Ред 75:
{{портал|Биографија|Историја}}
{{Commonscat|Vukan Nemanjić}}