Михаило Војводић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Научник
| име = Михаило Војводић
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{датум рођења|1938|10|27|год=да}}
| место_рођења = [[Цетиње]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| датум_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| поље =
| институција =
| школа =
| студенти =
| познат_по =
| награде =
| напомене =
}}
'''Михаило Војводић''' ([[Цетиње]], [[27. октобар]] [[1938]]) је [[списак српских историчара|српски историчар]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета Универзитета у Београду]] и дописни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
Ред 31:
== Дело ==
 
Најзначајније му је дело ''Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века'' ([[1988]]). У њему је излкожио промене до којих је дошло у политици Србије крајем крајем XIX и почетком XX века доводећи их у зависност од унутрашњих односа, друштвених, политичких, економских и оних међународних прилика обележених разним интересима од којих је умногоме зависио политички, национални и привредни развитак југоисточне Европе. Известан број радова посветио је [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и њиховој предисторији. Из те области је и његова докторска теза. Занимао се и за улогу појединих личности у политици Србије нарочито о улози [[стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] о чему је објавио више студија. Бави се и критичким објављивањем грађе. Приредио је три књиге докумената званичног карактера који су из дана у дан сведочили о званичној политици Србије у години која је обележена настајањем [[Балкански савез|Балканског савеза]] и [[Први балкански рат|Првим балканским ратом]]. (''Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903 — 1914, V (1912) 1-3''). Заједно са својим колегама са Опште историје новог века приредио је збирку докумената о напорима Србије да добије независност и прошири своју територију на завршетку Источне кризе. (''Србија 1878''), при чему је он сам за њу прикупио грађу домаћег порекла.
 
=== Избор из библиографије ===
* {{Cite journal|ref=harv|last=Војводић|first=Михаило|4=|authorlink=Михаило Војводић|title=Како је Српска црква добила независност 1879. године|journal=Историјски часопис|issue=50|year=2003|pages=87-98|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis50%282003%29.pdf|access-dateaccessdate=044. 088. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160327/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis50(2003).pdf|archive-date=24. 033. 2018|dead-url=yes|df=|pages=87-98}}
 
== Литература ==
Ред 43:
* [https://web.archive.org/web/20160305015045/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1465, Биографија на сајту САНУ]
 
{{Чланови САНУ
| selected =и}}
 
{{DEFAULTSORT:Војводић, Михаило}}