Марио Варгас Љоса — разлика између измена

Љосина посвећеност друштвеним променама огледа се у његовим раним романима, есејима и драмама. На његова дела највећи утицај је имао његов живот у [[Перу]]у. Током свог одрастања четрдесетих година [[20. век]]а открива своју наклоност ка писању, а инспирацију је видео у [[диктатура|диктатури]] која је ограничавала [[људска права|основна људска права]]. Иако је у Пјури изведена једна његова [[драма]] и обајвљена збирка прича Шефови (-{Los jefes}-), постао је познат тек после објављивања контроверзног [[роман]]а Град и пси (-{La ciudad y los perros}-) [[1963]]. године у коме је детаљно описивао политику у својој земљи, адолесценте који се боре за опстанак у непријатељском окружењу војне школе и корумпираност. Након тога, [[1965]]. године излази роман под називом Зелена кућа (-{La casa verde}-), за који добија Међународну награду Ромуло Гаљеос, а потом и Разговор у Катедрали (-{Conversacion en la Catedral}-) о диктатури Мануела Одрије. Поред тога, написао је [[комедија|комедије]], историјске и политичке романе. Године [[1994]]., добија значајну, Сервантесову награду (угледна награда која се додељује за литературу на шпанском језику). [[2010]]. године добија [[Nobelova nagrada za književnost|Нобелову награду за књижевност]]. Он је добитник и других значајних књижевних награда, од већ споменутих до награде Принца Астурије, награде „Дон Кихот“, коју му је уручио шпански краљ [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуан Карлос]], и многе друге.

Попут многих других латиноамеричких интелектуалаца, Марио Варгас Љоса је у младости био [[Marksizam|марксиста]] и [[kubanska revolucija|присталица кубанске револуционарне владе]] [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Веровао је да је [[Социјализам]] лек за социјалну неправду и експлоатацију које су тада владале широм [[Латинска Америка|Латинске Америке]]<ref name="nobelprize1"/>. Временом је почео да губи веру у кубански социјализам, сматрајући да кубанска власт не поштује [[људска права|основна људска права]]. Након афере Падиља, када је кубанска влада ухапсила песника Хеберта Падиљу, многи латиноамерички интелектуалци окрећу се против [[Fidel Kastro|Кастра]], међу њима и Марио Варгас Љоса. [[1971]]. године када се десила та афера он се строго противи свим ауторитарним режимима, били они левичарски или десничарски. У свом говору приликом доделе Нобелове награде [[Нобелова награда|Нобелове награде]] каже: “Диктаторски режим представља апсолутно зло за земљу, извор бруталности, [[Корупција|корупције]] и дубоких рана којима треба дуго да зарасту, он трује будућност [[Нација|Нације]] и ствара штетне навике које трају генерацијама и одлажу демократску реконструкцију.“ Од одрицања [[социјализам|социјализма]], Марио Варгас Љоса себе види као [[неолиберализам|неолиберала]] и залаже се за ширење [[либерализам|либералне демократије]]. [[Либерализам|Либерална демократија]] у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] за њега означава политички плурализам, коегзистенцију, [[трпељивост|толеранцију]], [[људска права]], уважавање критике, легалност, слободне изборе, смену [[vlast|власти]] и све остало што нас извлачи из дивљаштва. Године [[1987]]., учествовао је у формирању Покрета Слобода и такође постаје лидер тог покрета. Следеће године је његова странка ушла у коалицију са још две странке и формирала тропартијску коалицију Демократски фронт (-{Frente Democrático-FREDEMO}-). Године [[1990]]., Марио Варгас Љоса кандидовао се за председника [[Перу]]а. Он је предложио драстични економски програм штедње који је испрепадао већину сиромашних у земљи. Овај програм је истакао потребу за приватизацијом, слободну трговину, а што је најважније, ширење приватног власништва. Иако је победио у првом кругу са 34% гласова, Варгас Љоса је поражен од тада непознатог инжењера [[Алберто Фуџимори|Алберта Фуџиморија]] у накнадном кругу<ref>{{cite web|last=Wiles|first=Andrew |url=http://www.soundsandcolours.com/articles/peru/mario-vargas-llosa-and-the-relationship-between-politics-and-journalism/ |title=Mario Vargas Llosa and the relationship between politics and journalism &#124; Sounds and Colours |publisher=Soundsandcolours.com |date=10. 9. 2010. |accessdate=5. 12. 2013.}}</ref>. Од тог пораза Марио Варгас Љоса се фокусирао на писање са само повременим политичким ангажовањем. Разочаран народом Перуа због подршке Алберта Фуџиморија од деведесетих година Варгас Љоса углавном живи у [[Мадрид]]у а у Перуу проводи само три месеца годишње како би посетио породицу и пријатеље.

Године [[1994]]., изабран је за члана [[Шпанска краљевска академија|Шпанске краљевске академије]] (-{Real Academia Española}-), а [[4. фебруар]]а [[2011]]. године постао је део шпанског племства<ref name="biografiasyvidas1"/>.