Моравскопанонска мисија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.200.247.90 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 42:
Прва [[Ћирило Солунски|Константинова]] дипломатска мисија одиграла се око [[851]]. године када је боравио на двору [[арапи|арапског]] [[халиф|калифа]] [[Ал Мутавакил]]а ([[847]]—[[861]]) у [[Самара (град на Тигру)|Самари]] на [[Тигар (река)|реци Тигру]]. Том приликом је водио озбиљне верске дискусије са исламским великодостојницима током којих је указао на [[Паганизам|паганске]] елементе њихових веровања. Приликом повратка у Цариград, посетио је [[малоазијски Олимп]] на коме је у једном од [[манастир]]а боравио његов брат [[Методије Солунски|Методије]].
 
Наредна мисија поверена Константину, водила га је међу [[Хазари|Хазаре]] на позив њиховог кагана који је тражио представнике све три [[Монотеизам|монотеистичке]] вере да му изнесу њихове предности, да би одлучио у коју од њих ће превести свој народ. На овом путу му се придружио и Методије и они су се око [[860]]. године упутили у [[Хазари|Хазарски каганат]] који се простирао између [[Црно море|Црног мора]] и [[Каспијско језеро|Каспијског језера]] преко [[Крим]]а и [[Херсон]]а. Током боравка на Криму, браћа су открила мошти [[папа Климент I|светог Климента]] ([[88]]/[[92]]—[[98]]/[[101]]), папе са краја [[1. век|-{I}- века]] које су понели са собом. Ту се Константин бавио учењем како самаријског дијалекта, тако и готског језика, пошто је открио [[Јеванђеље|јеванђеља]] и [[средњовековни псалтир|псалтир]] који су писани на готском језику, руским словима<ref name="СЈИ">{{Cite book|authorlast=Николић|first=Светозар|authorlink=[[Светозар Николић]]|title=Старословенски језик I|year=2002|url= |publisher=Требник|location=[[Београд]]|isbn=978-86-23-70056-9|pages=}}</ref>. Браћа су своју мисију међу Хазарима успешно обавила и према белешкама њихових [[хагиографија|житија]] јасно указала на предности хришћанства над [[Јудаизам|јудаизмом]] и [[ислам]]ом, после чега су се 861. године вратили у [[Константинопољ|Цариград]].
 
== Настанак глагољице и њене карактеристике ==
Ред 116:
=== Литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Драган Брујић |first=Драган|title=Водич кроз свет Византије|year=2005|url= |publisher=|location=[[Београд]] |isbn=978-86-85275-04-3|pages=}}
* [[Петар Ђорђић]], ''„Старословенски језик“'', [[Нови Сад]], [[1985]].
* {{Cite book|ref=harv|last=Vlasto|first=Alexis P.|title=The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs|year=1970|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=fpVOAAAAIAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Николић|first=Светозар|authorlink=[[Светозар Николић]] |title=Старословенски језик I|year=2002|url= |publisher=Требник|location=[[Београд]] |isbn=978-86-23-70056-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* [[Ђорђе Трифуновић]], ''„Ћирило и Методије“'', СКЗ, Београд, [[1964]].