Дубровачка република — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
проширен текст о француској и аустријској окупацији поч. 19. в., с цитатима из књиге "Пад Дубровника" Луја Војновића ознака: уклањање шаблона Чињеница |
||
Ред 118:
== Крај републике ==
Након слома Млетачке републике [[1797]]. далматински обални појас и [[Бока которска|Бока Которска]] долазе под јурисдикцију [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а Дубровник остаје између.<ref name="Šišić" /> Појавом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] с једне стране и слабост Турске с друге, Дубровачка република више није била сигурна у новом саставу суседа.<ref>{{Cite web |url=http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |title=Međunarodni znanstveni skup: FRANCUSKA UPRAVA U DUBROVNIKU (1808. — 1814.) |access-date=02. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140903101956/http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |archive-date=03. 09. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref> Кад је Аустрија [[1806]]. предала [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока которска|Боку]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеону]], [[Руска Империја|Руси]] са Црногорцима су заузели Боку. Стога је Наполеон послао генерала [[Жак Лористон|Лористона]] са 1.200 војника, да из Далмације, преко Дубровника, пређу у Боку.
Након седам година француске окупације, охрабрени дезертирањем француских трупа након пропале [[Наполеонова инвазија на Русију|инвазије на Русију]] и поновног уласка Аустрије у рат, све дубровачке друштвене класе, под вођством властеле, устале су на општи устанак против окупације.{{сфн|Војновић|2009|п=147}} 18. јуна 1813. заједно с британским савезницима натерали су на предају француски гарнизон на острву [[Шипан|Шипану]], затим и у [[Стон|Стону]] те на [[Лопуд|Лопуду]], након чега се устанак проширио копном Републике, почевши с [[Конавле|Конавлима]].{{сфн|Војновић|2009|п=150-154}}. Тада су почели опсаду Града, уз помоћ [[Британска краљевска морнарица|Британске морнарице]] с бродовима ХМС ''Бацчанте'' и ХМС ''Сарацен'', под командом капетана [[Вилијам Хост|Вилијама Хоста]], а убрзо се устанку придружило и становништво унутар опкољеног Града.{{сфн|Војновић|2009|п=191}} Аустријско царство је послало своје трупе под командом генерала Тодора Милутиновића под изговором да су дошли да помогну својим дубровачким савезницима, међутим, као што се убрзо показало, заправо су хтели да француску окупацију Дубровника замене својом.{{сфн|Војновић|2009|п=172-173}} Завели су једног од привремених гувернера Републике, Влаха Брна Кабогу, обећањима моћи и власти (које није дуго уживао, него је умро у срамоти, од народа отад зван "Традитур" - издајник), те су успели да га убеде да остави врата с источне стране затворена дубровачким устаницима који су се тамо сакупили, а да врата на западу отвори аустријским војницима да окупирају Град, након што се предао француски гарнизон од 500 војника под командом генерала Монришарда.{{сфн|Војновић|2009|п=194}}
Након тога, барјак светога Влаха вијорио се уз аустријску и британску заставу, али само два дана, јер је 30. јануара генерал Милутиновић наредио градоначелнику Сабу Гиорги да га спусти. У патриотском заносу Гиорги, који је био задњи кнез Републике прије француске окупације, одбио је да скине барјак, "јер га је припео (подигао) народ", и ниједан Дубровчанин то није хтео да учини, чак ни након што су им запретили оружјем, него су барјак скинули аустријски војници.<ref name="Ćosić">{{cite journal |last1=Ćosić |first1=Stjepan |title=Dubrovnik Under French Rule (1810–1814) |journal=Dubrovnik Annals |date=2000 |issue=4 |pages=141-142 |url=http://hrcak.srce.hr/file/12648 |accessdate=11. 5. 2019}}</ref>
То је значило и дефинитивни крај Дубровачке републике, а град ће у оквиру Аустријског царства остати све до њеног распада 1918. године.▼
Иако влада Дубровачке републике никад није потписала капитулацију нити се одрекла суверенитета, што је по правилима [[Клеменс Венцел фон Метерних|Клеменса фон Метерниха]] које је Аустрија усвојила за [[Бечки конгрес]] значило да је требала да буде обновљена, Аустријско царство је успело да увери друге савезнике да му дозволе да задржи територију Дубровачке републике{{сфн|Војновић|2009|п=208-210}} Док су многи мањи и мање важни градови и бивше државе били примљени на Конгрес, то право је негирано представнику Дубровачке републике.{{сфн|Војновић|2009|п=270-272}} Све то је било у потпуној супротности са свечаним уговорима које су аустријски цареви потписали с Републиком: први потписан 20. августа 1684., у којем цар [[Леополд И.]] Републици обећава и гарантује неповредиву слободу ("инвиолатам либертатем"), те други из 1772., у којем царица [[Марија Терезија]] обећава заштиту и поштовање неповредивости територија и слободе Дубровачке републике.{{сфн|Војновић|2009|п=217-218}}
▲
== Културни живот републике ==
Линија 168 ⟶ 172:
* {{Cite book|ref=harv|last=Недељковић|first=Брана|title=Неколике карактеристике и опаске о дубровачком праву и држави XIV и XV столећа (1358—1460)|year=1971|location=Београд|pp=87-114}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Жугић|first=Томислав|year=1994|title= Систем неистина о злочинима геноцида 1991-1993.|chapter=Неистине о страдању Дубровника у књизи Ђорђа Обрадовића|location= Београд}}
*{{cite book|ref=harv|last=Vojnović|first=Lujo|title=Pad Dubrovnika (1797.-1806.)|publisher=Fortuna|isbn=978-953-95981-9-6|url=https://books.google.hr/books?hl=hr&id=YhlJAQAAMAAJ&dq=&redir_esc=y|year=2009}}
== Спољашње везе ==
| |||