|
=== Најранији извори и тонски систем византијске музике ===
Према приручнику "Хагиополити" (Јерусалим), најранији који је сачуван до данас, певачи Аја Софије користили су систем 16 црквених тонова (гласова), док аутор ове расправе уводи тонски систем од 10 гласова. Ипак, обе школе имају заједнички сет од 4 октаве (протос, деутерос, тритос и тетартос), свака од њих је имала kyrios echos (аутентични начин) са последњим тоном на 5. степену, и plagios echos (коси начин) са последњом нотом на 1. степену. Према латинској теорији, добијених осам тонова (октоих) идентификовано је са седам модова (октавских врста) и тропа (тропои што је значило транспозицију ових начина). Имена тропа као што су "Дорски" итд. су такође коришћена у грчким упутствима за певање, али су имена Лидијска и Фригијска за октаве деутероса и тритоса понекад била размењена. Древни грчки хармоникаи био је хеленистичка верзија питагорејског образовног програма дефинисаног као математа ("вјежбе"). Хармоникаи је био један од њих. Данас се певачи хришћанских православних цркава поистовећују са наслеђем византијске музике чији се најстарији композитори памте по имену још од 5. века. Композиције су биле повезане са њима, али оне морају бити реконструисане нотираним изворима који датирају стољећима касније. Мелодијска нотација византијске музике развила се касно још од 10. века, са изузетком ранијег екфонетског записа, интерпункцијских знакова који се користе у лекционарима, али модални потписи за осам ецхои већ се могу наћи у фрагментима (папирима) монашких химни ( тропологиа) датира из 6. века.<ref>{{cite book|last = Troelsgård|first = Christian|contribution = A New Source for the Early Octoechos? Papyrus Vindobonensis G 19.934 and its musical implications|title = Proceedings of the 1st International Conference of the ASBMH|year = 2007|url = http://www.asbmh.pitt.edu/page12/Troelsgard.pdf|pages = 668–679|accessdate = 14 April 2012|ref = Tro07}}</ref>
According to the chant manual "[[Hagiopolitan Octoechos#Phthorai and mesoi of the Hagia Sophia|Hagiopolites]]" (Jerusalem), the earliest that has survived until today, chanters of the [[Hagia Sophia]] used a system 16 church tones ([[Echos|echoi]]), while the author of this treatise introduces to a tonal system of 10 echoi. Nevertheless, both schools have in common a [[Hagiopolitan Octoechos#8 diatonic echoi of the Hagiopolitan Octoechos|set of 4 octaves]] (''protos, devteros, tritos'', and ''tetartos''), each of them had a ''kyrios echos'' ([[Authentic modes|authentic mode]]) with the finalis on the degree V of the mode, and a ''plagios echos'' ([[plagal mode]]) with the final note on the degree I. According to Latin theory, the resulting eight tones ([[octoechos]]) had been identified with the seven modes (octave species) and tropes ([[Mode (music)|tropoi]] which meant the transposition of these modes). The names of the tropes like “Dorian” etc. had been also used in Greek chant manuals, but the names Lydian and Phrygian for the octaves of devteros and tritos had been sometimes exchanged. The Ancient Greek [[Ancient Greek music|''harmonikai'']] was a Hellenist reception of the [[Pythagoreanism|Pythagorean]] education programme defined as mathemata (“exercises”). Harmonikai was one of them. Today, chanters of the Christian Orthodox churches identify with the heritage of Byzantine music whose earliest composers are remembered by name since the 5th century. Compositions had been related to them, but they must be reconstructed by notated sources which date centuries later. The melodic neume notation of Byzantine music developed late since the 10th century, with the exception of an earlier [[ekphonetic notation]], interpunction signs used in [[Lectionary|lectionaries]], but modal signatures for the eight echoi can already be found in fragments ([[Papyrus|papyri]]) of monastic hymn books (tropologia) dating back to the 6th century.<ref>{{cite book|last = Troelsgård|first = Christian|contribution = A New Source for the Early Octoechos? Papyrus Vindobonensis G 19.934 and its musical implications|title = Proceedings of the 1st International Conference of the ASBMH|year = 2007|url = http://www.asbmh.pitt.edu/page12/Troelsgard.pdf|pages = 668–679|accessdate = 14 April 2012|ref = Tro07}}</ref>
AmidУсред theуспона riseхришћанске ofцивилизације [[Christianунутар civilization]] within Hellenismхеленизма, manyмноги conceptsконцепти ofзнања knowledgeи andобразовања educationпреживели survivedсу duringу theцарском imperial ageдобу, whenкада Christianityје becameхришћанство theпостало officialзванична religionрелигија.<ref>{{cite book|last1=Constantelos|first1=Demetrios|chapter=The Formation of the Hellenic Christian Mind|title=Christian Hellenism. Essays and Studies in Continuity and Change|date=1998|publisher=Caratzas|location=New Rochelle, New York & Athens|isbn=978-0-89241-588-5|chapter-url=http://www.myriobiblos.gr/texts/english/Constantelos_1.html}}</ref> <!--Питагорејска Iсекта thinkи theмузика linkкао to the article about Pythagoreanism is more appropriate than any quotation. The subject is not really important for this article. {{citation needed span|text= |date=October 2016}} -->The [[Pythagoreanism|Pythagorean sect]] and music as part of theдео fourчетири "cyclicalцикличне exercisesвежбе" (ἐγκύκλιαυγκυκλια μαθήματαμαθηματα) thatкоје precededсу theпретходиле Latinлатинском quadriviumквадривијуму andи scienceнауци todayданас basedзасноване onна mathematicsматематици, establishedосноване mainlyсу amongуглавном Greeksмеђу inГрцима southernу Italyјужној Италији (atу [[Taranto]]Таранту andи [[Crotone]]Кротону). GreekГрчки anachoretesанахорете ofиз theраног earlyсредњег Middleвијека Agesјош didсу stillпратили followово this educationобразовање. TheКалабријски CalabrianКасиодор [[Cassiodorus]]је foundedосновао VivariumВиваријум, whereгде heје translatedпревео Greekгрчке textsтекстове (scienceнауку, theologyтеологију and theи BibleБиблију), andа [[JohnЈован ofДамаску Damascus]]који whoје learntнаучио Greekгрчки fromод aкалабријског Calabrianмонаха monk KosmasКосме, aроб slaveу inдомаћинству theњеговог householdпривилегованог ofоца hisу privileged father at DamascusДамаску, mentionedспоменуо mathematicsје asматематику partкао of theдео speculativeспекулативне philosophyфилозофије.<ref>{{cite book|last = John of Damascus|title = Πηγή Γνώσεως|date = 1958|location = New York|page = 12|url = https://archive.org/stream/fathersofthechur009511mbp#page/n63/mode/2up|publisher = Fathers Oe The Church}}</ref>
{{cquote|Διαιρεῖται δὲ ἡ φιλοσοφία εἰς θεωρητικὸν καὶ πρακτικόν, τὸ θεωρητικὸν εἰς θεολογικόν, φυσικόν, μαθηματικόν, τὸ δὲ πρακτικὸν εἰς ἠθικόν, οἰκονομικόν, πολιτικόν.<ref>[[Patrologia Graeca|PG]] 94, col. 533.</ref>}}
Према њему, филозофија је била подељена на теорију (теологију, физиологију, математику) и праксу (етика, економија, политика), а питагорејско наслеђе је било део првог, док су само етички ефекти музике били релевантни у пракси. Хармоника математичке науке обично није била помешана са конкретним темама приручника за певање.
According to him philosophy was divided into theory (theology, physiology, mathematics) and practice (ethics, economy, politics), and the Pythagorean heritage was part of the former, while only the ethic effects of music were relevant in practice. The mathematic science ''harmonics'' was usually not mixed with the concrete topics of a chant manual.
Ипак, византијска музика је модална и потпуно овисна о старогрчком концепту хармоника.<ref>Птоломејеви хармоници су закључна главна референца у дидактичким списима Георгиуса Пахимера и Манојла Вријенија, осим Аристоксенових фрагмената, а каснији аутори, укључујући Никомаха, Клеонида, Теон из Смирне и Аристида Квинтилијана (2-4. век). Сви византијски аутори уче хармоније као математичку науку без икакве везе са савременом композицијом. {{Cite conference
Nevertheless, Byzantine music is modal and entirely dependent on the Ancient Greek concept of harmonics.<ref>[[Ptolemy]]'s harmonics are the concluding main reference in didactic writings of [[Georgius Pachymeres]] and [[Manuel Bryennios]], except the [[Aristoxenus|Aristoxenian]] fragments, and later authors including [[Nichomachus]], [[Cleonides]], [[Theon of Smyrna]], and [[Aristides Quintilianus]] (2nd-4th century). All Byzantine authors teach harmonics as a mathematic science without any concern over contemporary composition. {{Cite conference
| publisher = Magyar Tudomanyos Akademia
| pages = 575–584
| date = 2001
| url = http://www.uni-regensburg.de/Fakultaeten/phil_Fak_I/Musikwissenschaft/cantus/CPvolumes/1998.pdf#page=563
}}</ref> Његов тонски систем се заснива на синтези са [старим грчким моделима], али ми немамо других извора који би нам објаснили како је ова синтеза обављена. [[Каролиншки] кантори могу да мешају науку о хармоницима са дискусијом о црквеним тоновима, названим по етничким именима октавских врста и њиховим тропима транспозиције, јер су измислили своје октоихове на основу византијског. Али нису користили раније Питагорејске концепте који су били фундаментални за византијску музику, укључујући:
}}</ref> Its tonal system is based on a synthesis with [[Ancient Greek music|ancient Greek models]], but we have no sources left that explain to us how this synthesis was done. [[Carolingian]] cantors could mix the science of harmonics with a discussion of church tones, named after the ethnic names of the octave species and their transposition tropes, because they invented their own octoechos on the basis of the Byzantine one. But they made no use of earlier Pythagorean concepts that had been fundamental for Byzantine music, including:
{| class="wikitable" style="margin: 1em auto 1em auto;"
! style="width:50%" |GreekГрчка Receptionверзија
! style="width:50%" |LatinЛатинска Receptionверзија
|-
| подела [тетрахорда] на три различита интервала
| the division of the [[tetrachord]] by three different intervals
| подела на два различита интервала (два тона и један полу-тон)
| the division by two different intervals (twice a tone and one half tone)
|-
| theпривремена temporaryпромена change of the [[Genus (music)|genus]]рода (μεταβολὴ κατὰ γένος)
| званично искључивање енхармонијског и хроматског рода, мада је његова употреба ретко коментарисана на полемички начин
| the official exclusion of the enharmonic and chromatic [[Genus (music)|genus]], although its use was rarely commented in a polemic way
|-
| theпривремена temporaryпромена change of the echosгласа (μεταβολὴ κατὰ ἤχον)
| дефинитивна класификација према једном црквеном тону
| a definitive classification according to one church tone
|-
| theпривремена temporary transpositionтранспозиција (μεταβολὴ κατὰ τόνον)
| ''absonia'' иако је била позната још од [[Боетије|Боецијевог]] крилатог дијаграма
| ''absonia'' ([[Musica enchiriadis|Musica]] and [[Scolica enchiriadis]], [[Berno of Reichenau]], [[Frutolf of Michelsberg]]), although it was known since [[Boethius]]' wing diagramme
|-
| theпривремена temporaryпромена changeтонског of the tone systemсистема (μεταβολὴ κατὰ σύστημα)
| нема алтернативног тонског система, осим објашњења ''absonia''
| no alternative tone system, except the explanation of ''absonia''
|-
| коришћење најмање три тонска система (трифонија, тетрафонија, хептафонија)
| the use of at least three tone systems (triphonia, tetraphonia, heptaphonia)
| употреба системског телеиона (хептафонија), релевантност Дасиа система (тетрафонија) изван полифоније и трифоније поменуте у цитату Касиодора (Аурелијан) нејасна
| the use of the [[Musical system of ancient Greece#Syst.C3.AAma ametabolon.2C an overview of the tone system|systema teleion]] (heptaphonia), relevance of [[Daseian notation|Dasia system]] (tetraphonia) outside polyphony and of the triphonia mentioned in the [[Cassiodorus]] quotation ([[Aurelian of Réôme|Aurelian]]) unclear
|-
| theмикротонско microtonalпривлачење attractionмобилних of mobile degreesстепена (κινούμενοι) byод fixedфиксних degreesстепена (ἑστώτες) ofиз the modeмода (echos) andи itsњеговог melosмелоса, not ofне theиз toneтонског systemсистема
| коришћење дијеза (привучени су E, a, и b природно у оквиру полу-тона), од Боеција до концепта ''ми'', Гвида од Ареца
| the use of [[Diesis|dieses]] (attracted are E, a, and b natural within a half tone), since [[Boethius]] until [[Guido of Arezzo]]'s concept of mi
|}
То није видљиво из извора, када се тачно положај мањег или пола тона помиче између девтероса и тритоса. Чини се да су фиксни степени (хестоти) постали део новог концепта ецхос-а као мелодичног [[Грегориан моде | моде]] (не само [[октавне врсте]]), након што су ехои названи етничким именима тропес.
It is not evident by the sources, when exactly the position of the minor or half tone moved between the devteros and tritos. It seems that the fixed degrees (hestotes) became part of a new concept of the echos as melodic [[Gregorian mode|mode]] (not simply [[octave species]]), after the echoi had been called by the ethnic names of the tropes.
=== Музички инструменти у Византијском царству ===
| 