Црквенословенизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м unutrašnja veza, E. Kozačinski |
||
Ред 9:
То се одразило и на преписивање црквених књига — сваки преписивач је у преписке уносио неке [[Фонетика|фонетске]], [[Морфологија|морфолошке]] и [[Лексика|лексичке]] особености језика којим је говорио. Такво прилагођавање довело је до стварања редакција или рецензија [[Старословенски језик|старословенског]] (такође називан и староцрквенословенски) — српске, хрватске, руске, чешке, бугарске, словеначке и других — чиме су настали нови, [[Црквенословенски језик|црквенословенски језици]].<ref>Изследвания по кирилометодиевистика, изд. „Наука и изкуство“, София, 1985, стр. 192-193; Редакции на старобългарския език от Анна-Мария Тотоманова: Чешка, словенска, руска, сръбска и хърватска, като терминът „редакция“ се употребява и в смисъл на текстологична редакция, а като синоним на езикова редакция често се използва терминът „извод“. Някои слависти употребяват терминът „рецензия“ вместо текстологична редакция.</ref> Са хришћанством, Срби су добили и своју рецензију — [[српскословенски језик]].<ref name=veli/>
Сва дела, као на пример [[Душанов законик]], писана су овим језиком, па се јавио и обратни утицај. Више није само народни језик утицао на српскословенски, већ и књижевни на народни. Након [[Велике сеобе Срба|Великих сеоба Срба]] током 17. и 18. века, а ради спречавања покатоличења српског народа на тлу [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]], Срби су потражили помоћ православне [[Руска Империја|Русије]]. Тада су пристигли [[Максим Суворов]] и [[Емануел Козачински|Емануил Козачински]], који су потиснули српскословенски и у употребу увели [[рускословенски језик]].<ref name=veli/>
Пре но што је грађанска класа у деветнаестом веку ([[Вук Стефановић Караџић]], [[Доситеј Обрадовић]], [[Аврам Мразовић]], [[Сава Мркаљ]]) извојевала употребу народног језика, на српски је утицај извршио и ''по правилима баба Смиљане'' писан [[славеносрпски језик]], руска редакција са српским народним примесама. Сви ови језици извор су бројних црквенословенизама.<ref name=veli/>
| |||