Википедија

Масакр у Сребреници — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 27:
[[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]] [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] је [[6. мај]]а [[1993]]. године, резолуцијом [[Резолуција Савета безбедности ОУН 824|824]], места [[Сарајево]], [[Тузла]], [[Жепа]], [[Горажде]], [[Бихаћ]] и [[Сребреница]], прогласио [[Заштићена зона (УН)|демилитаризованим зонама под заштитом УН]]. У резолуцији [[Резолуција Савета безбедности ОУН 836|836]] је подвучена одлучност снабдевања хуманитарном помоћи и заштите тих зона чак и војном силом (између осталог и помоћу војника [[Унпрофор|УНПРОФОР]]-а, делујући у самоодбрани).<ref>[http://www.ohr.int/other-doc/un-res-bih/pdf/836e.pdf Резолуција Савеза безбедности УН 836 (1993) тачка 9] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Међутим, резолуција није испоштована и Сребреница није демилитаризована. Унутар заштићене зоне остало је 5.500{{чињеница|date=07. 2015. }} наоружаних припадника Армије БиХ који су вршили сталне упаде на територију која је била под контролом Срба: тако су нападнута села и засеоци [[Бљечева]], [[Коњевић поље]], [[Сандићи]], [[Лозничка ријека]] (у два наврата), [[Загони (Братунац)|Загони]] (у два наврата), [[Биљача (Братунац)|Биљача]], [[Магашићи]], [[Хранча]], [[Јежештица|Јежестица]] (у два наврата), [[Залужје (Братунац)|Залужје]], [[Факовићи]], [[Бољевићи (Братунац)|Бољевићи]], [[Сикирић]], [[Бјеловац]], [[Брана Бачићи]], [[Кравица]], [[Шиљковићи]], [[Осмаче]], [[Међе]], [[Опарци]], [[Обади (Сребреница)|Обади]], [[Ратковићи (Сребреница)|Ратковићи]], [[Магдовићи]], [[Калудра]], [[Брађевина]], [[Брежани (Сребреница)|Брежани]], [[Крњићи]], [[Сасе (Сребреница)|Сасе]], [[Залазје]], [[Миланова воденица]], [[Подравање]], [[Скелани]], и [[Вишњица (Милићи)|Вишњица]]. [[Покољ у Бјеловцу 1992.|Покољ у Бјеловцу]] се десио 14. децембра 1992. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.serb-victims.org/content/view/141/143/ | title = Бјеловац | accessdate=15. 12. 2010. |author = Институт за истраживање српских страдања у XX веку |date=3. 4. 2007. | publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку }}</ref>
 
[[Институт за истраживање српских страдања у XX веку]], заједно са [[Савез логораша Републике Српске|Савезом логораша Републике Српске]] је [[2008]]. године објавио [[Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.|Књигу мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995]], која садржи списак 3.287 српских жртава убијених на подручју Сребренице и околине од стране муслиманских снага. Како се највећи број жртава односи на период 1992. и 1993. године, на списку српских жртава се налази и напомена у којој се каже да је списак подложан допунама и проширењима списка броја жртва.<ref>{{Cite web|url=http://www.serb-victims.org/content/view/285/144/ | title = Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995. | accessdate=16. 12. 2010. |author = Институт за истраживање српских страдања у XX веку |year=2008| publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | quote = У овој књизи мртвих сабрани су Срби из Сребренице и бирчанског краја страдали у рату 1992-1995. Под новим крстовима на својој старој баштини почива 3287 новомученика. Многе изгнане породице нису могле преселити куће и окућнице, али су пренијели свјеже ковчеге својих мртвих. Они су изгинули од исте руке, нека на истом гробљу снивају вјечни сан. Њихове хумке су страшни знамен великог историјског удеса и трајна опомена нашим потомцима. Они су жртве принесене на олтар отаџбине, вјере и слободе. Њихове главе су положене у темеље Републике Српске.}}</ref><ref>[http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html Srebrenica - the Serbian Graveyard] {{Wayback|url=http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html |date=20060621184007 }}, P. Vasiljevic</ref>
 
Међутим, након изласка ове публикације, јавност је већу пажњу посветила ставу организације [[Хјуман рајтс воч]] (''-{Human Rights Watch}-'') која је оптужила [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]] за покретање агресивне кампање да докаже како су и муслиманске снаге починили злочине над хиљадама Срба у том подручју, што би имало за циљ да умањи величину сребреничког [[масакр]]а над Бошњацима.<ref>[http://www.hrw.org/en/news/2006/07/11/orics-two-years Oric's Two Years], Human Rights Watch</ref> Поводом овог, огласио се и Одјел тужиоца при хашком трибуналу који је изјавио да је број српских жртава према српском политичком врху нарастао са 1.400 на 3.500, те да тај број не одражава стварно стање.<ref>[http://www.icty.org/sid/3639/en ICTY Weekly Press Briefing — 6th July 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Ред 194:
* {{Cite book|ref=harv| last=Gennep| first = Van| title = Srebrenica: Het Verhaal van de Overlevenden [Srebrenica: The Story of the Survivors]| location = | publisher = Van Gennep, Amsterdam|year=1999|isbn=978-90-5515-224-7|pages=}} (translation of: ''Samrtno srebreničko ljeto '95'', Udruženje građana 'Žene Srebrenice', Tuzla, 1998).
* Nihad Halilbegović. ''Bosniaks in Jasenovac Concentration Camp''. {{page|year=|isbn=978-9958-47-102-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author last= David |first=Rohde. | title = Endgame: The Betrayal and Fall of Srebrenica, Europe's Worst massacre Since World War II| location = | publisher = WestviewPress|year=1997|isbn=978-0-8133-3533-9|pages=}}
* [[Emir Suljagić]] . Postcards from the Grave, Saqi Books. {{page|year=2005|isbn=978-0-86356-519-9|pages=}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Масакр_у_Сребреници”