Велики Варадин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м gradovi pobratimi |
|||
Ред 33:
[[Краљевина Угарска (1000—1526)|Мађарски]] краљ [[Ладислав I Свети|Ладислав I]] је прогласио Велики Варадин седиштем римокатоличког бискупа [[1080]]. године. Први документ о граду помиње се 1113. године под његовим латинским именом ''Варадинум''. Рушевине тврђаве које су и данас видљиве у граду, је први пут поменута [[1241]]. године током [[Монголи|монголске]] најезде.<ref name="restromania1"/><ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.romaniatourism.com/oradea.html |title=ORADEA, Romania - Official Travel and Tourism Information |publisher=Romaniatourism.com |date= |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref> Овде је [[24. фебруар]]а [[1538]]. године склопљен [[Великоварадински мир]] између [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]] од [[Аустрија|Аустрије]] и [[Јован I Запоља|Јована Запоље]]. [[Турци]] су га безуспешно опседали [[1598]]. године, да би га добили мировним уговором [[1663]]. године [[Мађари]] повратили. У 17. веку овде је једно време било седиште [[Великоварадински пашалук|Великоварадинског пашалука]].
Град је доживео велики привредни успон крајем [[19. век|19.]] и почетком [[20. век]]а. Велики допринос овом развоју дали су тада веома бројни [[Јевреји]], који су пред [[Други светски рат]] чинили скоро трећину од 100.000 становника Великог Варадина. Град је [[1890]]. имао 7 железничких линија, 17 цркава, 6 манастира, две катедрале, две бискупске палате, нов театар и градску већницу. Од 38.557 становника, већина су били [[Мађари]], а било је и 2.527 [[Румуни|Румуна]]. [[Католицизам|Римокатолика]] је било 12.030, [[калвинизам|реформата]] 10.880 и 10.114 [[Јевреји|Јевреја]].
У Великом Варадину је 10. јануара 1915. године рођен српски књижевник [[Бошко Петровић]] (1915-2001), председник Матице српске у Новм Саду и редовни члан САНУ у Београду.<ref>"Годишњак САНУ", за 2013., Београд 2013.</ref>
У кући Аурел Лазара је 12. 10. [[1918]]. године, донета декларација о праву на самоопредељење [[Трансилванија|трансилванијских]] [[Румуни|Румуна]]. Дана 3. новембра у граду је образован румунски национални савет, у саставу: др Аурел Лазар (председник), Роман Циорогарију, Цориолан Поп, Џејмс Роџер, и други. Истог дана је основан и румунски војни савет у Великом Варадину. На дан великог уједињења (1. децембра 1918), велики број делегата из округа [[Бихор (округ)|Бихор]] учествује у Великој народној скупштинини у [[Алба Јулија|Алба Јулији]] са једногласном жељом да се уједини са [[Румунија|Краљевином Румунијом]].<ref>{{cite web|url=http://www.oradea-online.ro/oradea/2/istorie_cronologie8.htm |title=Oradea - istoria orasului - cronologie |publisher=Oradea-online.ro |date= |accessdate = 13. 3. 2012.}}</ref>
| |||