Руска академија наука — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 30:
'''Руска академија наука''' (РАН; {{Јез-рус|Росси́йская акаде́мия нау́к, Rossíiskaya akadémiya naúk}}) састоји се од руске националне академије; мреже научних института из целе [[Русија|Руске Федерације]] и додатних научних и друштвених институција као што су [[Библиотека|библиотеке]], [[Издавачка кућа|издавачке куће]] и [[Болница|болнице]].
Са седиштем у [[Москва|Москви]], РАН се сматра цивилном, самоуправном, некомерцијалном организацијом<ref name="about">[http://www.ras.ru/about.aspx General information about the Academy] (in Russian)</ref>
Од новембра 2017. године, академија укључује 1008 институција и осталих установа,<ref>[http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?docbody=&prevDoc=102355707&backlink=1&&nd=102170655 Official list of units under jurisdiction of the Federal Agency for Scientific Organizations] (these are units of RAS), 27 October 2017, in Russian.</ref> са укупно око 125 хиљада запослених од чега је 47 хиљада научних истраживача.<ref>[http://fano.gov.ru/common/upload/press_center/2017/03/obshchee_sobranie_2017.pdf Report of the Federal Agency for Scientific Organizations] (number of employees: page 8), 20 March 2017, in Russian.</ref>
== Чланство ==
Постоје три врсте чланства у Руској академији наука: пуноправни чланови (академици), дописни чланови и инострани чланови. Академици и дописници морају бити држављани [[Русија|Руске Федерације]] када се бирају. Међутим, неки академици и дописници изабрани су пре распада [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а, а сада су држављани других земаља. Чланови РАН-а бирају се на основу њихових научних доприноса — избор за чланство сматра се веома престижним.<ref name=members>[http://www.ras.ru/members.aspx Academy membership] (на руском)</ref> У периоду од 2005. до 2012. године Руска академија наука имала је око 500 пуноправних и 700 дописних чланова. Али је 2013. године, након што су се Руска академија пољопривредних наука и Руска академија медицинских наука припојиле РАН-у, број чланова се доста повећао.
Последњи избори за обновљену Руску академију наука организовани су у октобру 2016. године. Почетком маја 2019. године, Академија је имала 1919 живих руских чланова (845 пуноправних и 1074 дописна члана) и 359 страних чланова. Следећи избори ће се одржати у новембру 2019. године.<ref name="elect2019">{{cite web|url= http://www.ras.ru/news/shownews.aspx?id=59792ce6-2668-4d82-ace3-bf574733d5d1&fbclid=IwAR2MZXCYbiRuy2rkiNhoIHkTUXXEkWSLJoSnk14zxu33ZZ08B2baVX2jbBw#content |title= Выборы в Российскую академию наук – 2019 |trans-title= Elections to the Russian academy of sciences - 2019 |author= |publisher= RAS website |date= 2019-05-06 |accessdate= 2019-05-06 |language=ru}}</ref>
Од 2015. године, Академија додељује, на такмичарској основи, почасни научни звање професора Руске академије наука врхунским истраживачима са руским држављанством. Сада постоји 605 научника са овим звањем.<ref name="listsofprofs">{{cite web|url=
http://ras.ru/about/awards/professorofras/list.aspx|script-title=ru:Постановления президиума РАН о присвоении звания "Профессор РАН"|language=Russian}}</ref><ref name="nextelect">{{cite web|url=https://prof-ras-elections-2018.ru/|script-title=ru:Присвоение званий “Профессор РАН” в 2018 году [Awarding the RAS Professor ranks in 2018]|language=Russian}}</ref> Професор РАН-а није тип чланства али се његови носиоци сматрају могућим кандидатима за чланство; тако да је 104 професора изабрано већ у јесен 2016. године и сада имају титулу „професор РАН-а, допсини члан РАН-а”.
== Тренутна структура ==
Руска академија наука састоји се од 13 специјализованих научних одељења, три територијална одељења и 15 регионалних научних центара. Академија има бројне савете, одборе и комисије, организоване за различите сврхе.<ref>{{Cite web|url=http://www.ras.ru/sciencestructure.aspx|title=Структура РАН|website=www.ras.ru|access-date=2019-05-12}}</ref>
=== Територијална одељења ===
==== Сибирско одељење Руске академије наука (СО РАН) ====
Сибирско одељење основано је 1957. године, а [[Михаил Лаврентјев]] био је оснивајући председник. Истраживачки центри су у [[Новосибирск]]у ([[Академгородок]]), [[Томск]]у, [[Краснојарск]]у, [[Иркутск]]у, [[Јакутск]]у, [[Улан Уде]]у, [[Кемерово|Кемерову]], [[Тјумењ]]у и [[Омск]]у. Од краја 2017. године, у СО РАН-у било је запослено више од 12.500 научних истраживача, од чега су 211 запослених били чланови Академије (109 пуноправних и 102 дописна члана).<ref name="sbras">{{Cite web|url=http://www.sbras.ru/ru/cmn/general|title=Визитная карточка СО РАН {{!}} Сибирское отделение Российской академии наук (СО РАН)|website=www.sbras.ru|access-date=2019-05-12}}</ref>
==== Уралско одељење Руске академије наука (РО РАН) ====
Уралско одељење основано је 1932. године, а оснивајући председник био је Александр Ферсман. Истраживачки центри се налазе у [[Јекатеринбург]]у, [[Перм (Русија)|Перму]], [[Чељабинск]]у, [[Ижевск]]у, [[Оренбург]]у, [[Уфа|Уфи]] и [[Сиктивкар]]у. Од 2016. године, 112 научника били су чланови Академије (41 пуноправни и 71 дописни члан).<ref name="ubras"><ref>{{Cite web|url=http://www.uran.ru/sites/default/files/otchet2016.pdf|title=РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК - УРАЛЬСКОЕ ОТДЕЛЕНИЕ (ОТЧЕТ за 2016 г.)|last=|first=|date=|website=uran.ru|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-05-12}}</ref>
== Далекоисточно одељење Руске академије наука (ДВО РАН) ==
Далекоисточно одељење Руске академије наука (ДВО РАН - „Дальневосточное отделение Российской академии наук”) обухвата Приморски научни центар у [[Владивосток]]у, Амурски научни центар у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовјешченску]], [[Хабаровск]]и научни центар, Сакхалински научни центар у [[Јужно-Сахалинск]]у, Камчаткански научни центар у [[Петропавловск Камчатски|Петропавловску Камчатском]], Северноисточни научни центар у [[Магадан]]у, Далекоисточни регионални пољопривредни центар у [[Усуријск]]у и неколико медицинских институција. Од 2017. године, 64 члана Академије радило је у овом одељењу (23 пуноправна и 41 дописни члан).<ref name="febras1">{{Cite web|url=http://febras.ru/instituty.html|title=Научные центры и институты ДВО РАН|last=|first=|date=|website=febras.ru|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-05-12}}</ref><ref name="febras2">{{Cite web|url=http://febras.ru/spravochnik/akademiki-chleny-korrespondenty-ran|title=Действительные члены РАН (академики)|last=|first=|date=|website=febras.ru|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2019-05-12}}</ref>
=== Регионални центри ===
[[Image:Russian Academy of Sciences SPB.jpg|thumb|300px|Зграда [[Царска академија наука|Царске академије наука]] у [[Санкт Петербург]]у на [[Универзитетски кеј|Универзитетском кеју]]]]]]
* [[Казањ]]ски научни центар
* [[Пушчино|Пушчински]] научни центар
* [[Самара|Самарски]] научни центар
* [[Саратов]]ски научни центар
* [[Владикавказ|Владикавкаски ]]научни центар РАН-а и [[Северна Осетија — Аланија|Владе Републике Аланија — Северна Осетија]]
* [[Дагестан]]ски научни центар
* [[Кабардино-Балкарија|Кабардино-Балкарски]] научни центар
* [[Карел]]ски научни центар РАН-а
* [[Кола (град)|Колски]] научни центар
* [[Нижњи Новгород|Нижњоновгородски]] центар
* [[Черноголовка|Черноголовски]] центар за научна истраживања
* [[Санкт Петербург|Санкт Петербуршки]] научни центар
* [[Уфа|Уфски]] научни центар
* Јужни научни центар
* [[Троицк (Москва)|Троицки]] научни центар
== Награде ==
Академија додељује велики број различитих награда и медаља, од којих су неке:
* [[Ломоносова Златна медаља]]
* [[Ландауова златна медаља]]
* [[Курчатова медаља]]
* [[Демидовска награда]]
* [[Лобачевскијева награда]]
* [[Пушкинова награда]]
* [[Лебедеова награда]]
* [[Андреј Марков|Марковљева]] награда
* [[Николај Богољубов|Богољубова]] награда
== Нобеловци повезани са Академијом ==
* [[Иван Павлов|Иван Петрович Павлов]], медицина, 1904
* [[Иља Илич Мечников]], медицина 1908
* [[Иван Буњин|Иван Алексејевич Буњин]], књижевност, 1933
* [[Игор Там|Игор Јевгењевич Там]], физика, 1958
* [[Иља Михајлович Франк]], физика, 1958
* [[Павел Черенков|Павел Алексејевич Черенков]], физика, 1958
* [[Лав Ландау|Лав Давидович Ландау]], физика, 1962
* [[Николај Генадијевич Басов]], физика, 1964
* [[Александар Прохоров|Александар Михаилович Прохоров]], физика, 1964
* [[Михаил Шолохов|Михаил Александрович Шолохов]], књижевност, 1965
* [[Александар Солжењицин|Александар Исаевич Солжењицин]], књижевност, 1970
* [[Леонид Канторович|Леонид Виталијевич Канторович]], економија, 1975
* [[Андреј Сахаров|Андреј Дмитријевич Сахаров]], мир, 1975
* [[Пјотр Леонидович Капица]], физика, 1978
* [[Жорес Алферов|Жорес Иванович Алферов]], физика, 2000
* [[Алексеј Абрикосов|Алексеј Алексејевич Абрикосов]], физика, 2003
* [[Виталиј Гинзбург|Виталиј Лазаревич Гинзбург]], физика, 2003
* [[Андреј Гејм]], физика, 2010
== Види још ==
Линија 48 ⟶ 121:
* [https://maps.google.com/maps?ll=55.720512,37.593455&spn=0.001160,0.003404&t=k&hl=en Сателитски снимак старе зграде РАН-а]
{{нормативна контрола}}
{{Портал бар|Русија}}
[[Категорија:Руска академија наука]]
| |||