Руска академија наука — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 33:
Од новембра 2017. године, академија укључује 1008 институција и осталих установа,<ref>[http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?docbody=&prevDoc=102355707&backlink=1&&nd=102170655 Official list of units under jurisdiction of the Federal Agency for Scientific Organizations] (these are units of RAS), 27 October 2017, in Russian.</ref> са укупно око 125 хиљада запослених од чега је 47 хиљада научних истраживача.<ref>[http://fano.gov.ru/common/upload/press_center/2017/03/obshchee_sobranie_2017.pdf Report of the Federal Agency for Scientific Organizations] (number of employees: page 8), 20 March 2017, in Russian.</ref>
== Историја ==
=== Руска Империја ===
Цар [[Петар Велики]], којег је [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрид Лајбниц]] инспирисао и саветовао, основао је Академију у [[Санкт Петербург]]у; [[Декрети|декретом]] Сената 8. фебруара (28. јануара по јулијанском календару) 1724. године основана је установа.<ref name="about"/><ref name=NTRS>{{cite document|author1=Sagdeyev, R. Z. |author2=Shtern, M. I. |title= The Conquest of Outer Space in the USSR 1974 |work= NASA |publisher= NASA Technical Reports Server |hdl=2060/19770010175 }}{{dead link|date=June 2016|bot=medic}}{{cbignore|bot=medic}}</ref>
Првобитно названа Санктпетербуршка академија наука ({{јез-рус|Петербургская Академия наук}}), организација је променила неколико имена током свог постојања, поставши Царска академија наука и уметности ({{јез-рус|Императорская Академия наук и художеств}}; 1747–1803), а на крају је понела назив Царска санктпетербуршка академија наука ({{јез-рус|Императорская Санкт-Петербургская Академия Наук}}) 1836. године, који је носила до краја [[Руска Империја|царства]] 1917. године.
Многи страни научници позвани су да раде на академији, укључујући математичаре [[Леонард Ојлер|Леонарда Ојлера]], [[Андерс Јохан Лексел|Андерса Јохана Лексела]], [[Кристијан Голдбах|Кристијана Голдбаха]], [[Георг Бернхард Билфингер|Георга Бернхарда Билфингера]], [[Николас Бернули|Николаса]] и [[Данијел Бернули|Данијела Бернулија]], ботаничара [[Јохан Георг Гмелин|Јохана Георга Гмелина]], ембриологичара [[Каспар Фридрих Волф|Каспара Фридриха Волфа]], астронома и географа [[Жозеф-Никола Делил|Жозеф-Николу Делила]], [[физичар]]а [[Георг Волфганг Крафт|Георга Волфганга Крафта]], историчара [[Герхард Фридрих Милер|Герхарда Фридриха Милера]] и енглеског краљевског астронома [[Невил Маскелин|Невила Маскелина]].<ref>{{cite web
|title= Papers of Nevil Maskelyne: Certificate and seal from Catherine the Great, Russia
|url= http://cudl.lib.cam.ac.uk/view/MS-REG-00009-00037/1
|website= University of Cambridge Digital Library
|publisher= Cambridge Digital Library|accessdate= 19 January 2015
}}</ref>
Експедиције за истраживање удаљених делова земље имале су научнике са Академије за своје вође или најактивније учеснике. Међу њима је била Друга [[камчатка]]нска експедиција [[Витус Беринг|Витуса Беринга]] од 1733. до 1743. године, експедиције за посматрање [[Tranzit Venere|транзита Венере]] 1769. године са осам локација у [[Руска Империја|Руској Империји]] и експедиције [[Питера Симона Паласа]] у [[Сибир]].
Посебна организација, названа Руска академија ({{јез-рус|Академия Российская}}), настала је 1783. године како би радила на проучавању [[Руски језик|руског језика]]. Председник Руске академије била је [[Екатерина Дашкова]] (која је истовремено била и директор Царске академије наука и уметности, тј. „главне” академије у земљи), а Руска акадмеија била је ангажована за састављање шестотомног ''Академског речника руског језика'' (1789–1794). Руска академија је 1841. године припојена Царској санктпетербуршкој акадмеији наука.
== Чланство ==
Линија 69 ⟶ 86:
* [[Нижњи Новгород|Нижњоновгородски]] центар
* [[Черноголовка|Черноголовски]] центар за научна истраживања
* [[Санкт Петербург|
* [[Уфа|Уфски]] научни центар
* Јужни научни центар
| |||