Рат у Хрватској — разлика између измена

| узрок = ОтцепљењеПроусташтво власти [[Социјалистичка Република Хрватска|СРРепублике Хрватске]] од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]

'''Рат у Хрватској''' је био војни сукоб на подручју бивше [[Социјалистичка Република Хрватска|Социјалистичке Републике Хрватске]], узрокован изласкомзбог Хрватскепроусташке изполитике састава [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне РепубликеХрватске Југославије]]власти.

Рат се на почетку водио између [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], крајишких Срба и припадника хрватског [[Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|Министарства унутрашњих послова]]. Руководство Југославије је помоћу савезне армије покушалостворило даРепублику ХрватскуСрпску задржи у саставу федерацијеКрајину. За вријеме [[Распад Југославије|распада заједничке државе]] на територији Хрватске која је била насељена Србима проглашена је краткотрајна међународно непризната држава — [[Република Српска Крајина]]. Хрватска је то сматрала покушајем да се територија Хрватске укључи у састав Србије. Тада је почела борба између [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] и [[Српска војска Крајине|Српске војске Крајине]]. Споразум о прекиду ватре је потписан 1992. године, што је праћено признањем Хрватске као суверене државе. На територију Хрватске су уведене [[Мировне снаге Организације уједињених нација|Мировне снаге ОУН]], због чега је оружани сукоб успорен. Хрватска војска је 1995. године спровела двије велике офанзивне операције, што је довело до заузимања великог дела територије Српске Крајине. Рат је завршен [[Ердутски споразум|Ердутским]] и [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонским споразумом]], према којима је [[Источна Славонија, Барања и Западни Срем]] у састав Хрватске ушла 1998. године. Сукоб је праћен међусобним етничким чишћењем и српског и хрватског становништва.

Као резултат рата, Хрватска је стекла независност и остварила свој територијални интегритет. Током оружаних дејстава, многа села и градови су уништени или озбиљно оштећени. Штета нанесена националној економији Хрватске ратним дејствима се процјењује на 37 милијарди долара. Током рата је погинуло укупно 20 хиљада људи. Велики број хрватскисрпских избјеглица је протјеран са територије под контролом СрбаХрвата од 1991. до 1992. године. Истовремено, према извјештајима [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|Комесаријата за избјеглице ОУН]], до 1993. године 251.000 Срба је протјерано са територије под контролом Хрвата. Још један велики талас српских избјеглица (око 230.000 људи) забиљежен је 1995. године послије хрватске [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Након рата у Хрватску се вратило 115.000 српских избјеглица.

У Хрватској се за оружани сукоб користи термин „Домовински рат” (Отаџбински рат), али је чест и термин „Великосрпска агресија”. У српској литератури овај сукоб се најчешће назива „Рат у Хрватској” или рјеђе „Рат у Крајини”.