Надлак — разлика између измена

Још за време Јакшића постојала је велика камена православна црква. Када су изумрли поседници Јакшићи, храм је био подељен на два дела - на православни и хуситски. Први опис надлачке православне цркве је из 1760. године. Била је то велика црква од камена, са торњем, покривена шиндром, са три звона и иконостасом. У старој цркви су били препознати иконописачки радови печканског живописца Михаила Бокорића. Православно парохијско звање је било основано половином 16. века. Најстарије матице су заведене 1724. године.<ref name=automatski_generisano3>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> По другом извору, матрикуле крштених и умрлих воде се од 1774. године, а венчаних од 1814. године.

Нови храм је изграђен 1829. године, као велика грађевина која привлачи пажњу због своје монументалности и лепоте. Православни парох у Нађлаку, Лазар Црвенко купио је 1831. године једну српску књигу. Године 1846. у градићу Надлаку живи 3.122 становника. Постоји православна црква Св. Николе, а свештеници су били пароси, поп Михаил Црвенков, поп Петар Варга и поп Георгије Шербан, док је капелан Давид Лаци.<ref>Reesch dename=automatski_generisano3 Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref>

Нова српска црква, посвећена Св. Димитрију, је почела да се гради 1893. године, па је претходно 25. априла те године, расписана јавна дражба "на мањак", за зидање. Вредност радова за цркву у Нађлаку, по предрачуну је износила 10.152 ф. Место за градњу је обезбедио и половину грађевинског трошка исплатио мештанин Иса Мудрић. Завршени храм у "дорском стилу" посвећен Св. Димитрију је освећен 20. новембра 1894. године, од стране месног пароха администратора Богољуба Петровића.<ref name=automatski_generisano1>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref> Следеће 1895. године по јавном позиву да се помогне нађлачкој црквеној општини, да ослика иконостас своје нове цркве, одзив је био солидан. За примљен прилог од 145 ф. 30 новчића захвалили су се у име општине Нађлак, црквени председник Васа Јосифовић и први тутор Паја Мудрић. Из епархијских фондова је за градњу нове цркве у "помешаној" српско-румунској општини Нађлак, издато 1000 ф. помоћи (1893). Црква је нови иконостас добила 1909. године, а целокупан посао - резбарење, иконописање и позлаћивање урадио је Евген Шпан из [[Темишвар]]а.

Црквена општина је 1905. године радила под председништвом Лазе Петровића. То је била парохија најниже шесте платежне класе, није имала парохијски дом, а парохијска сесија је износила 46 кј. земље. Парох је поп Александар Поповић родом из [[Печка|Печке]], служи пет година у месту и бави се пчеларством. Црквено-општински посед износи у то време 74 кј. земље.<ref name=automatski_generisano2>Мата Косовац, наведено дело</ref>

Дамаскин Ђорђевић дугогодишњи парох у Надлаку, умро је октобра 1892. године од капље, у 57 години живота. Током каријере радио је након свршене Богословије, неколико година као жупанијски чиновник при сирочадском столу у Макову, а затим био катихета по школама. На његово место је одмах као администратор доведен један калуђер из [[Манастир Бездин|манастира Бездина]]. Њега ће заменити батањски администратор. Следеће 1893. године је објављен стечај за упражњено место пароха. По условима конкурса свештеник поред плате у новцу, ужива и приходе од 47 јутара црквене земље. Парох администратор нађлачки Богољуб Петровић је крајем 1896. године добио отпуст, да пређе у [[Велики Гај]]. Године 1898. се помиње да Нађлак и друге сиромашне српске црквене општине, примају годишње по 100 ф. дотације од угарске државе. Жалили су се званично верници из Нађлака, због нереда који је владао у њиховој црквеној општини. Због тога су епархијске власти тражиле да се тамошња црквена општина изнова организује. Марта 1897. године свештеник у Нађлаку Драгутин Мојић је послао табелу кретања православних житеља у својој парохији. За десет година између 1882—1893. повећан је број православних душа за 31, па их тамо укупно има почетком 1894. године - 221.<ref>"Српски сион",name=automatski_generisano1 Карловци 1894. године</ref> Наредила је епархија 1897. године, да се парохијски дом у Нађлаку што пре оправи. Почетком 1897. године постављен је за администратора парохије у Нађлаку, Душан Путник. У јесен 1898. године Душан Путник досадашњи администратор парохије у Нађлаку, прешао је за капелана у [[Иђош|Тиса-Хиђошу]]. Тој одлуци је претходио одбијен, као "неаргументован" захтев црквене општине нађлачке, за премештај попе Путника, упућен црквеним властима. Администрирао је кратко свршени богослов Владимир Вулишић из Фабрике. На његово место постављен је као администратор Јефта Поповић, капелан у [[Батања|Батањи]]. Расписан је у лето 1900. године стечај за пароха у Нађлаку у парохији шестог најнижег плаћевног разреда, где се убира бир и узима штола. Десила се средином 1901. године смена у парохији Нађлак: отишао је у [[Петрово Село (Рекаш)|Петрово село]], дотадашњи администратор Исидор Михајловић, а дошао нови Светолик Јовановић. Године 1905. председник Школског одбора је Лаза Петровић, Душан Мудрић перовођа, поп Александар Поповић је школски управитељ а Стеван Исаков старатељ. Настава се изводила у једном школском здању. Учитељ је био Димитрије Митрић, родом из места, служио тек осам месеци. Редовну наставу је те године похађало 23 ученика, а пофторну школу само три ђака старијег узраста.<ref>Мата Косовац,name=automatski_generisano2 наведено дело</ref> Александар Поповић је био 1906. године парох у Нађлаку, он ће предавати и веронауку у школи.