Википедија

Димитрије Ђурић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Војно лице
| име = Димитрије Ђурић
| слика = Dmitrij Juric.jpg
| опис_слике =
| надимак =
Ред 16:
| јединица=
| битке= [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турски ратови]]<br />[[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарски рат]]
| награде= [[Орден Таковског крста]] <br /> [[Краљевски орден Светог Саве|Орден Светог Саве]]
}}
'''Димитрије Ђурић''' ([[Београд]], [[29. септембар]] [[1838]] — Београд, [[19. октобар]] [[1893]]{{напомена|Сви датуми наведени у чланку су по [[Јулијански календар|јулијанском календару]].}}) је био српски [[генерал]], писац и [[академија|академик]].
Ред 23:
Родио се у Београду [[29. септембар|29. септембра]] [[1838]]. године, од оца Ристе, ћурчије београдског, и мајке Велике. Његови родитељи воде порекло из [[Херцеговина|Херцеговине]]. Основну школу и шест разреда гимназије учио је у Београду. У Артиљеријску школу је ступио као питомац 3. класе [[29. октобар|29. октобра]] [[1855]]. године. [[Каплар]] је постао [[19. децембар|19. децембра]] [[1856]], [[поднаредник]] [[16. новембар|16. новембра]] [[1857]], а [[наредник]] [[14. јануар]]а [[1859]]. Школовање је завршио као девети у рангу, када је произведен у чин пешадијског [[потпоручник]]а [[19. август]]а [[1860]]. Као државни питомац, [[децембар|децембра]] [[1861]]. послат је на усавршавање у Берлин, где је у [[Пруско краљевство|пруској]] војсци био на пракси у Главном генералшабу. Октобра 1864. године. отишао је, о свом трошку, на усавршавање у Русију, где је боравио до октобра 1867. Тамо је служио у више јединица руске војске: 100. островском пуку, Учевном батаљону, а похађао је Николајевску генералштабну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]] (1865—67). <ref>[http://www.archive.org/stream/pomenikznamenit00miligoog#page/n899/mode/2up М. Ђ. Милићевић, ''[[Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900.]] '', Издање Чупићеве задужбине, Београд 1901, pp. 39-40.]</ref>
 
Био је ожењен Персидом, ћерком [[Димитрије Матић|Димитрија Матића]]. Имали су синове Милоша и Велизара официре, Станиславу удату за санитетског пуковника др Романа Сондермајера (њихов син је пуковник [[Тадија Сондермајер]] и [[Станислав Сондермајер]]), Драгицу удату Тошковић, [[Спасенија Пата Марковић|Спасенију]] удату за капетана Ђорђа Ристића и Љубицу удату за пуковника Михаила [[Наумовићи|Наумовића]]. <ref name="Siluete">{{Cite book| authorlast=Стојимировић|first=М. Ј. Стојимировић| title=Силуете старог Београда|edition =|publisher=Просвета, Београд|year=2008|id=|pages=661}}</ref>
 
== Официрско напредовање ==
Ред 29:
 
== Војна служба ==
По завршеној Артиљеријској школи, првим распоредом одређен је за водника у 2. батаљону Стајаће војске. Од [[5. фебруар]]а [[1867]], после повратка из иностранства одређен је на службу у Општевојно одељење Министарства војног. Генералштабни официр Београдске окружне војске био је од [[4. март]]а [[1868]]. године. [[Фебруар]]а [[1869]], ради набавке шињела за српску војску, послат је у [[Руска Империја|Русију]]. За главног интенданта целокупне војске постављен је [[10. мај]]а [[1876]], а [[22. новембар|22. новембра]] исте године премештен је за начелника Економског одељења Министарства војног. Од [[мај]]амаја 1876. био је и члан Тајног војног савета. У децембру [[1877]]. постављен је за начелника Штаба Шумадијског корпуса, а октобра 1878. за начелника Штаба Шумадијског кора. Септембра [[1879]], са групом официра, учествовао је у међународној комисији при обележавању нове државне границе. Командант бригаде Стајаће војске био је од [[8. април]]а [[1881]]. до [[27. октобар|27. октобра]] следеће године. Потом добија дужност предавача у Војној академији, а у фебруарау 1883. био је постављен за референта пешадије Команде Активне војске. Од печетка [[1885]], у два наврата одређиван је за нчелника Историјског одељења Главног генералштаба. Најпре од јануара 1885, а затим од марта 1886. године. У међувремену, од [[новембар|новембра]] 1885. до краја фебруара [[1886]]. поново је био на дужности главног интенданта целкупне војске. У главном генералштабу, од 4. марта [[1887]]. године био је начелник Операцијског одељења.
 
Први пут министар војни постао је у кабинету [[Сава Грујић|Саве Грујића]], у времену од [[22. фебруар]]а. до [[16. март]]а [[1890]]. године. Затим је, кратако, поново био на месту управника Војне академије. Са овог положаја, по други пут, понео је портфељ министра војног. Било је то у кабинету Николе Пашића, од [[21. март]]а [[1892]]. до пада ове владе, [[9. август]]а исте године.<ref name="Generali">{{Cite book| author=Милић Милићевић; Љубодраг Поповић| title=Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије|edition =|publisher=Војноиздавачки завод|year=2003|isbn=978-86-335-0142-2|pages= 88-92}}</ref>
 
== Војна академија и друге дужности ==
Ред 77:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|authorlast=Стојимировић|first=М. Ј. Стојимировић| title=Силуете старог Београда|edition =|publisher=Просвета, Београд|year=2008|id=|pages=661}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Милић Милићевић; Љубодраг Поповић| title=Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије|edition =|publisher=Војноиздавачки завод|year=2003|isbn=978-86-335-0142-2|pages= 88-92}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Војна историја Срба}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=163, Биографија на сајту САНУ]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
 
{{Начелници Војне Академије}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Димитрије_Ђурић”