Сибињ (Румунија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклоњена веза: Срб |
м gradovi pobratimi; козметичке измене |
||
Ред 43:
== Срби у Сибињу ==
{{чишћење}}
{{прерађивање}}
По многим српским епским песмама, из Сибиња је војвода [[Јанош Хуњади|Јанко Сибињанин]] - "Јанкул". Био је то Јован - Јанко - Јанош Хуњади мађарски племић и владар. Мада је и ту сматран за Мађара, он се често са Србима помиње: као кум Марка Краљевића, те ујак Бановић Страхиње, сват Стојана Поповића, сват Страхињића Бана итд<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", други део, Беч 1845. године</ref> Спевана је и епска народна песма "Женидба Сибињанин Јанка са вилом", у којој он учествује у боју на Косову и жени се "вилом". Сестра му је каже се Јања, а сестрић "нејаки" Секула.<ref>"Даница", Нови Сад 1866. године</ref>
Линија 54 ⟶ 55:
Крајем 17. века деспота Ђорђа Бранковић су аустријске власти држале извесно време заточеног у Сибињу. Затворен је из државних интереса Аустрије. Хтели су да га одвоје од српског народа, с обзиром да је претендовао да им буде вођа. Потписивао се са "Гроф Ђорђе Бранковић изабрани деспот Илирије и расцијанске Мисије". Планирао је да скупи велику народну војску, којом би протерао Турке из српских историјских предела. Пребачен је затим 1690. године, ради веће државне сигурности прво у Беч, па у Јегру, где је и умро после дугог тамничења (22 године) - 1711. године<ref>"Гласник друштва србске словесности", Београд 1870. године</ref>
У месту [[Рашинари]], поред Сибиња, које се сматра за једно од средишта румунског препорода, било је у 18. и 19. веку доста Срба. Три генерације српских свештеника Поповића, је ту живело и службу вршило стотину година. Стари поп Данил је поживео 105 година, и бавио се писањем. Али учени поп [[Сава Поповић]] (1814-1879) парох-капелан и учитељ се "порумунио". Постао је професор румунско-немачки у главној румунској основној школи у месту. Није му била препрека то што је знао да је Србин, да би деловањем постао познат као велики идеолог румунске нације. Писао је књиге којима је доказивао римске корене у Румуна, као и уџбенике за школе. Касније је постао саветник и пратилац Андреја Шагуне, порумуњеног Цинцарина, првог румунског митрополита, након канонског одвајања православних Румуна од Срба 1864. године<ref>Сава Поповић: "Епистола", Херманштат 1847. године</ref> Из тог места потиче и јеромонах Јоаникије Сербу (Србин) калуђер манастира Партоша 1775. године. Он је био рођен 1722. године, затим је 1746. године запопљен и био парох у Ђилвезу код Темишвара. Калуђер је постао 1773. године, и за њега је записано да говори влашки (румунски)
== Становништво ==
| |||