Хероин — разлика између измена

| routes_of_administration = Инхалација, Интравенозно, орално, Интраназално, Ректално, Интрамаскуларно

}}

 

 

== Производња ==

== Историја ==

 

 

У Европи опијум нестаје све до 16. века, када се кроз трговину са далекоисточним земљама долази у контакт с њим и открива његово деловање, и потенцијалне користи као лека. Опијум у наредним вековима покреће велики део светских економских и политичких догађаја, половином 19. века почиње и први од два опијумска рата, у којима Енглеска, касније и Француска, нападају Кину која забрањује увоз опијума. Последица пораза Кине је, осим огромних ратних одштета, је предаја територије Хонгконга Великој Британији.

 

 

 

Хероин свој успех дугује тадашњој великој потреби, не толико за леком против болова, него за леком против кашља (туберкулоза и упала плућа биле су тада смртоносне болести, али и обична прехлада сматрала се опасним), поготово су га сретно дочекали тадашњи заисници од морфина. Али ускоро је истина почела излазити на видело: Прво је примећено брзо развијање толеранције, онда и бројни случајеви зависности. Бајер је почео губити зараду од хероина, па је почео развијати лек, под комерцијалним именом [[аспирин]], који ће му вратити водећу позицију на тржишту лековима.

 

 

Последица открића хероина била је да су га хиљаде зависника од морфина прихватиле као 3-4 пута јачу замену. Хероин је био и јефтинији, бржи и лакши за употребу, након његовог забрањивања развило се огромно илегално тржиште које је повезало његове кориснике са криминалом.

Опијум је сасушени сок, такозвани „сирови опијум“, добијен из посебне врсте вртног (белог, 'плавог') мака, између осталог садржи опијате: [[морфин]], [[кодеин]] , [[тилидин]] , и још око 40 активних алкалоида. [[Морфин]] дјелује тако да се веже на опијатне рецепторе(три врсте), на које се иначе вежу ендогени опиоиди које организам сам производи. Један од њих је [[ендорфин]], одговоран за регулацију боли, мучнине, дисања, хормоналне активности, активира и осећаје расположености, среће и опуштености. Истраживањима је показано да постоји чак и ендогена варијанта морфина, што потврђује важност улоге опијата у организму.

 

 

[[Метадон]] је синтетички опиоид, често се користи за лечење хероинских зависника, Али и сам, узимањем дужим од 21 дан, изазива јаку зависност. За разлику од хероина узима се орално, деловање му је нешто слабије али дуготрајније. Постоје и други опоиди, одобрени и супериорни наспрам [[метадон]] лека, који се користе у западним земљама, земљама Европске уније, и Аустралије. Такви лекови, медикаменти, показали су се супериорнијим од [[метадон]] медикамента, једињења лево-метадона и декстро-метадона (при чему је лево-метадон једини „активан“ када је у питању терапијски учинак). Лекови, који су алтернатива [[метадон]]у, и метадонској терапији су: такозвана „СРОМ ТЕРАПИЈА“ - терапија споро-опуштајућим оралним морфином (суседне земље, само, као што су Словенија, Хрватска и Бугарска) користе овај вид терапије, и показује знатне резултате код пацијената код којих медатон не показује резултате или им не одговара на било који начин. Друга, позната, врста терапије је терапија лево-ацетил-алфа-метадоном или „ЛААМ“ терапија. Ова терапија слична је [[Метадон]]-ској терапији, али уместо најучесталијег вида ове ресматичне солуције стереомера, издвојен је онај који је једини „активан“ : лево-метадон , те пацијенти на овом медикаменту добијају дозе и до три пута мање од оних на „обичном“ [[Метадон]]у, и/или немају потребе да сваки дан долазе на клинике/амбуланте где добијају терапију. Ову врсту терапије, први пут је примењена у Немачкој - која је изоловала лево-метадон, и тиме добила лек са много мање нежељених ефеката. Трећа врста терапије, оваквог типа - Опоидно Супституционалног Терапија (О. С. Т) - јесте терапија хидроморфоном , и/или примена хидроморофона и метадона. Оваква врста терапије показала је изузетне резултате код пацијената код којих се ефекат зван "opiate craving" или „жеља за опијатима“ - веома изражен. Хидроморфон, баш у формулацији у којој се и примењује у О. С. Т у Аустралији и државама које имају овакав вид терапије - али се не примењује ("Јурниста"). И четврта, најефикаснија, али најконтроверзнија „борба против наркоманије“ или најконтроверзнија терапија јесте Х. А. Т терапија, или терапија „медицинским хероином“ - или „Терапија потпомогнута хероином“. Ова терапија подразумева да пацијенти долазе 2 пута на дан у клинику по своју прецизно одређену дозу, и исту не могу изнети и морају је администрирати пред медицинским особљем. Диацетил-морфин (ИНН) или диаморфин (БАН), даје се пацијентима, уз адекватну стерилну „опрему“ коју затраже. Примера ради, интравенозни корисници добијају сваки пут чисте игле и шприцеве, а они који се служе техником „пушења хероина“ - добијају диацетил-морфин помешан са мало кофеина, ради боље видљивости дима. Такође, овај вид терапије један је од најстаријих, баш као и метадонски - којег називају и „Златним Стандардом“. Још 20-их година прошлог века Уједињено Краљевство, имало је терапију за хероинске зависнике - Х. А. Т - где су исти могли да добију своју дозу дроге „медицински чисте“ под супервизијом. Након увођења овакве терапије, свуда где оваква терапија постоји, дошло је до буквално драматичног опада трговином дрогом, ширења ХИВ вируса, ширења нових Хепатитис В, и Ц инфекција, криминогених активности, и пацијенти постају део социјалног-друштва много боље и брже и квалитетније него оних само на метадону. Битно је напоменути, да су контроле при овој терапији веома ригорозне, и важи правило "0 толеранције“. Такође, због кратког ефекта дозе, пацијенти који долазе по своју дозу - други пут, добијају и дозу метадона за вече, како би без симптома апстиненције дошли по следећу дозу.