Василије Томић — разлика између измена

нема резимеа измене
| држава_смрти =
}}
'''Василије Томић''' ([[Коренита (Угљевик)|Коренита]], [[14. јануар]] [[1949]]) је пензионисани свештеник [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у чину [[Протојереј-ставрофор|протојереја-ставрофора]] и [[теологија|теолог]].<ref>[https://www.vasilijeprotatomic.com/?page_id=63 БиографијаЗванична биографија на српском]</ref>
 
== Биографија ==
У манастиру је завршио осмогодишњу школу: првих четири разреда у Тавни, а наредних четири у [[Јања|Јањи]], код Бијељине. Када је, 1964. године, отворена обновљена [[Богословија „Свети Арсеније Сремац“ у Сремским Карловцима|Карловачка богословија]], уписао се у први разред, прво коло ове школе. Дипломирао је на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету Универзитета у Београду]] [[1973]]. године. Провео је две године на постдипломским студијама, у [[Њемачка|Немачкој]]; прво на Римокатоличком теолошком факултету, у [[Регензбург]]у, први семестар; потом, три семестра на [[Универзитет у Тибингену|универзитету у Тибингену]], бавећи се религијском педагогијом. На [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] на катедри за [[српскохрватски језик]] и југословенску књижевност, дипломирао је 1980. године. Написао је докторску дисертацију о [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврилу Стефановићу Венцловићу]] али је није одбранио.
 
[[Епархија зворничко-тузланска|Владика зворничко-тузлански]] [[Лонгин Томић]] рукоположио га је у манастиру Тавни, 29. новембра 1975. године, у чин [[ђакон]]а, а 1. децембра, исте године, у чин свештеника. Био је постављен за пароха [[Тузла|тузланског]], где је служио до [[Велика Госпојина|Велике Госпојине]], 1977. године када прелази у [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископију београдско-карловачку]] и бива прибројен братству [[Храм Свете Тројице (Београд)|Храма Свете Тројице у Београду]]. У октобру 1978. (на препоруци [[Патријарх српски Герман|патријарха Германа]] му даједобија своју парохију и прелази у [[Црква Светог Марка у Београду|Храм Светог Марка]].
 
У Храму Светог Марка је служио све до свог преласка у [[Епархија канадска|Епархију канадску]] (1. јула 1985. године) када га Владика канадски [[Георгије Ђокић]] поставља за пароха [[Најагара Фолс (Онтарио)|нијагарског]]. Почетком октобра 1987. прелази у [[Црква Светог Саве у Торонту|Цркву Светог Саве]], у [[Торонто|Торонту]]. Пошто је имао новинарско искуство (кратко време је уређивао „[[Православље (новине)|Православље]]”), скоро двадесет година је уређивао „Источник”, лист Епархије канадске. У Цркви Светог Саве је служио све до 2010. када је прешао у Цркву светог Архангела Гаврила у [[Ричмонд Хил|Ричмонд Хилу]]. аУ умају Ричмонд2015. Хилу[[Патријарх српски Иринеј|патријарх Иринеј]] поставио га је служиоза свеархијерејског дозаменика 2017епархије.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/327067/%D0%A1%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5-%D0%95%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC кадаСедиште јеЕпархије пензионисанканадске попод опсадом („Политика”, 10. своммаја захтеву2015.)]</ref>
 
У Ричмонд Хилу је служио све до 2017. када је пензионисан по свом захтеву.
 
Ожењен је Горданом (рођеном Мајсторовић) из [[Чачак|Чачка]]. Имају три кћерке: Анастасију (1974), Добрилу (1976) и Јелену (1979) и десеторо унучади. Члан је [[Удружење књижевника Српске|Удружења књижевника Републике Српске]] и [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].