Анегдота — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Књижевност; додана категорија Књижевне врсте помоћу геџета HotCat |
допуна |
||
Ред 1:
'''Анегдота''' ({{јез-гр|άνέκδοτος}} - необјављен) је сажето сведочанство или прича о некој личности или догађају.<ref name="Rečnik književnih termina">{{cite book |last1=Popović |first1=Tanja |title=Rečnik književnih termina |date=2007 |publisher=Logos Art |location=Beograd |isbn=978-86-7360-064-2 |page=38}}{{COBISS|ID=140512524}}</ref> Обично је реч о знаменитој личности или некој друштвеној или националној групи.<ref name="Речник српскохрватскога књижевног језика">{{cite book |title=Речник српскохрватскога књижевног језика. Књ.1, А-Е |date=1967 |publisher=Матица српска ; Матица хрватска |location=Нови Сад, Загреб |page=84}}{{COBISS|ID=9946119}}</ref>
== Етимологија ==
Етимолошки, реч "анегдота" је грчког порекла. [[Античка Грчка|Антички Грци]] су анегдотом називали дело које, ма из ког разлога, још није објављено или је намерно задржано од штампања. У новије време овим појмом се називају до сада нештампани стари [[рукопис]] или њихови поједини делови.<ref>{{cite book|last1=Вујаклија|first1=Милан|title=Лексикон страних речи и израза|date=1986|publisher=Просвета|location=Београд|page=48}}{{COBISS|ID=30905103}}</ref>
Употребљена у множини средњег рода ова реч означава "тајне, приватне, скривене детаље или приче из историје".<ref name="Мутавџић">{{cite book |last1=Мутавџић |first1=Предраг |title=Анегдоте из класичне хеленске старине |date=2007 |publisher="Филип Вишњић" |location=Београд |isbn=978-86-7363-508-8 |pages=7-15 |chapter=Неколико речи о анегдоти}}</ref>
Под анегдотом се подразумева занимљива [[прича]] о некој [[историјска личност|историјској личности]]. Она је кратка, доживљај необичан, са духовитом поентом. [[Приповедање]] је најчешће објективизирано, са наглашавањем битних момената за дати друштвени тренутак. У анегдоти су подвучене основне одлике [[јунак]]овог лика, а [[ситуација]] је оштро оцртана.▼
== Анегдота као књижевна врста ==
▲Под анегдотом се подразумева занимљива [[прича]] о некој [[историјска личност|историјској личности]]. Она је кратка, доживљај необичан, са духовитом [[поента|поентом]]. [[Приповедање]] је најчешће објективизирано, са наглашавањем битних момената за дати друштвени тренутак. У анегдоти су подвучене основне одлике [[јунак]]овог лика, а [[ситуација]] је оштро оцртана.
Термин "анегдота" први пут се употребљава у [[Vizantijska književnost|византијској књижевности]], у [[Прокопије]]вом делу ''Тајна историја'' из [[6. век|6. века]].<ref name="Rečnik književnih termina" /> Прокопије је у овом делу написао веома живописне мемоаре о скандалозном животу на [[цариград]]ском [[двор]]у римског [[цар]]а [[Јустинијан I|Јустинијана]] (527 — 565) и његове супруге [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодоре]] (497 — 548), које је назвао ''Анекдота''. Овај наслов би се могао превести као ''Тајне приповести'', или приближније ''Необјављени трачеви'', што и јесу били током Јустинијановог живота, обзиром да је дело објављено тек после његове смрти. Из тог разлога је анегдота постала саставним делом историје, посебно чувених личности.<ref name="Мутавџић" />
Касније се анегдота често појављује као сведочанство неког занимљивог догађаја из живота познатих личности. У 18. веку анегдота добија значење блиско [[Шала|шали]], [[хумореска|хуморески]] или [[Цртица|цртици]] али, за разлику од ових форми, анегдота има [[Документарна литература|документарни]] карактер, па се често користи као допуна [[Биографија|биографији]].<ref name="Rečnik književnih termina" /> Реч је о веома краткој историјској епизоди , сачуваној првобитно у [[Усмена књижевност|усменом казивању]], најчешће шаљивог и фиктивног садржаја, који се преноси у неизмењеном облику са колена на колено. У највећем броју случајева анегдота се везује директно за стварни, историјски потврђен лик који се у одређеној ситуацији понашао у складу са својим моралним и психолошким карактером.<ref name="Мутавџић" />
Основни смисао анегдоте је од давнина дидактичко-образовни, па она у себи садржи васпитно-образовне елементе. Зато је ово кратка [[Проза|прозна]] форма, у потпуности ослобођена сувишних детаља, која директно описује конкретни догађај. Поенту анегдоте представља одговор, односно реакција личности на одређену ситуацију. Анегдота је важан елеменат општег образовања, јер помаже у сазнавању стварног света и помаже у [[Социјализација|социјализацији]].<ref name="Мутавџић" />
== Врсте анегдота ==
# Анегдоте о једној историјској личности - у највећем броју случајева на самом почетку оваквих анегдота појављује се неименовани лик, у коме се може оличавати сваки појединац или чак читава друштвена заједница. Овај лик се уводи у причу употребом неодређене заменице (нпр. ''Неки човек...''), коришћењем трећег лица множине (нпр. ''Питали једном...'') или употребом пасивног стања (нпр. ''Сократ би упитан...''). Главни јунак анегдоте појављује се овде као други лик и именован је властитим именом.
# Анегдоте у којима су оба лика познате историјске личности.
# Анегдоте митолошко-бајковите садржине, чији су главни ликови митске и имагинарне личности, преузете из митологије.<ref name="Мутавџић" />
== Референце ==
{{reflist|2}}
=== Литература ===
Линија 9 ⟶ 27:
* Слијепчевић, П. ''Анегдота као уметничко дело'', 1929.
* Brownlow, L. ''The Anatomy of Anecdote'', 1960.
* {{cite book |title=Анегдоте из класичне хеленске старине |date=2007 |publisher="Филип Вишњић" |location=Београд |isbn=978-86-7363-508-8}}
[[Категорија:Књижевне врсте]]
| |||