Вељко Петровић је рођен у селу [[Леновац|Леновцу]]ЛеновацЛеновцу, код [[Зајечар]]а, у богатој породици Петра Петровића, кога су звали „Сирењар“, због мноштва стоке које је поседовао и сира што је продавао. У младости је Вељко Петровић био чобан и слуга. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у [[Видин]] код великог одметника, бившег [[јањичари|јањичара]] [[Осман Пазваноглу|Пазваноглуа]]. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је [[хајдуци|хајдук]] у чети [[Станоје Главаш|Станоја Главаша]], да би затим пришао старешини [[Смедеревска нахија|Смедеревске нахије]], војводи [[Душан Вулићевић Ђуша|Душану Вулићевићу Ђуши]]. Када војвода Ђуша тражи од Станоја храброг и поверљивог човека, Станоје није имао бољег избора до Вељка. Од 1804. учествовао је у Устанку у чети са Главашем, а после са [[Душан Вулићевић|Душаном]] и [[Вујица Вулићевић|Вујицом Вулићевићем]]. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са Вулићевићем се борио за [[Београд]] (1806), на чијим се шанчевима храбро борио. Године 1807, постао је [[буљукбаша|буљубаша]]<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> и добио дозволу од [[Правитељствујушчи совјет сербски|Совјета]] да побуни [[Криви Вир]] и [[Црна Река (Трговиште)|Црну Реку]]. Године 1809, Вељко је бранио Бању од [[Турци|Турака]].
Лична његова храброст била је изванредна, и ради ње он је брзо постао разглашен на све стране. Прек и увек хајдук, Вељко није био много дисциплинован, и Совјет је имао с њим чешће неприлика. 1810. године одликован је златним руским орденом за храброст.
