Poziciona notacija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 6:
== Istorija ==
[[
U današnje vreme je decimalni sistem sveprisutan. Njegov nastanak je verovatno bio inspirisan brojem [[prst]]iju. Međutim i niz drugih osnova je korišten u prošlosti, i dalje se koristi danas. Na primer, [[Vavilonski brojevi|Vavilonski numerički sistem]] je imao osnovu 60, ali mu je nedostajala vrednosti 0. Nula je indicirana ''prostorom'' između brojeva. Do 300 p.n.e interpunkcioni simbol (dva zakošena klinasta znaka) je ušao u upotrebu za označavanje nule u Vavilonskom sistemu. Na pločicama koje su pronađene u [[Kiš]]u (koje datiraju iz 700. p.n.e), pisar -{Bêl-bân-aplu}- je zapisao nule sa tri kuke, umesto dva zakošena znaka.<ref name="multiref1">Kaplan, Robert. (2000). ''The Nothing That Is: A Natural History of Zero''. Oxford: Oxford University Press.</ref> Vavilonska oznaka nije bila nula u današnjem smislu reči, jer nije korišćena samostalno, niti je korištena na kraju broja. Stoga su brojevi poput 2 i 120 (2×60), 3 i 180 (3×60), 4 i 240 (4×60), izgledali isto, jer je velikim brojevima nedostajala krajnja seksagezimalna oznaka. Oni su se jedino mogli diferecirati u datom kontekstu.
[[Полихистор|Polimat]] [[Arhimed]] (ca. 287–212 BC) je izumeo decimalni pozicioni sistem u svom radu -{''Psammites''}-, koji je bio baziran na 10<sup>8</sup> <ref name="Greek numerals">{{Cite web
Pre nego što je poziciona notacija postala standard, jednostavni aditivni sistemi poput [[rimski brojevi|rimskih brojeva]] su korišćeni, i računovođe u antičkom Rimu i tokom Srednjeg veka su koristili [[Абакус (рачунање)|abakus]] ili kamene brojače da rade aritmetiku.<ref>Ifrah, page 187</ref>
== Nepozicioni sistemi brojeva ==
Osnovna karakteristika nepozicionih sistema brojeva je da simboli koji označavaju [[Cifra|cifre]] imaju istu [[vrednost]] na različitim mestima u zapisu broja. Nama najpoznatiji nepozicioni sistem brojeva je [[Rimski brojevi|rimski sistem brojeva]]. Pored njega, tu su [[egipatski brojni sistem]]
Rimski sistem brojeva (200 godina p.n.e.) je aditivan sistem brojeva. Simboli ovog sistema su prikazani u sledecoj tabeli:
Ред 91:
== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite web|last=O'Connor|first=John|last2=Robertson|first2=Edmund
|title=Babylonian Numerals
|date=
|url=http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/HistTopics/Babylonian_numerals.html|accessdate=21. 8. 2010
|postscript=.}}
* {{Cite journal|last=Kadvany|first=John
|title=Positional Value and Linguistic Recursion
|journal=Journal of Indian Philosophy
|date=
* {{Cite book|last=Knuth|first=Donald|authorlink=Donald Knuth
|title=The art of Computer Programming
|volume=2
|pages=
|publisher=Addison-Wesley|year=1997|id=ISBN 0-201-89684-2|pages=}}
* {{Cite book|last=Ifrah|first=George
|title=The Universal History of Numbers: From Prehistory to the Invention of the Computer
|publisher=Wiley|year=2000|id=ISBN 0-471-37568-3|pages=}}
* {{Cite book|last=Kroeber|first=Alfred|authorlink=Alfred Kroeber
|title=Handbook of the Indians of California
|publisher=Courier Dover Publications|year=1976
|origyear=1925
|page=176
|url=https://books.google.com/books?id=Plqf_OTz4ukC|isbn=9780486233680|pages=}}
{{refend}}
== Spoljašnje veze ==
* [http://ultrastudio.org/en/MechengburakalkanApplet-1.7.zip Accurate Base Conversion]
* [https://web.archive.org/web/20160310032143/http://ibrarian.net/navon/paper/the_development_of_hindu_arabic_and_traditional_c.pdf?paperid=1247217 The Development of Hindu Arabic and Traditional Chinese Arithmetics]
* [http://www.cut-the-knot.org/recurrence/conversion.shtml Implementation of Base Conversion] at [[cut-the-knot]]
* [http://www.intuitor.com/counting/ Learn to count other bases on your fingers]
* [http://thedevtoolkit.com/tools/base_conversion Online Arbitrary Precision Base Converter]
[[Категорија:Позициони бројевни системи| ]]
| |||