Рођен је у [[Портсмут]]у, [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшир]]. Основно образовање стекао је у Школи краља [[Едвард VII|Едварда VII]] у Шефилду и у Школи Светог Павла у Лондону. Први пут је посетио Грчку током [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1944-1945. године обилазећи манастир Метеоре и Јањину. Након што је завршио основне студије на [[Универзитет у Кембриџу|Универзитету у Кембриџу]], вратио се у Грчку (1949—1950) као члан Британске школе у Атини. Тада је посетио Свету Гору, проводећи [[Ускрс]] у [[Манастир Хиландар|Хиландару]]у. Поново је посетио [[Метеори|Метеоре]]. Године 1950. Никол се оженио Џоаном Мери Кемпбел са којом је имао три сина. Докторску дисертацију одбранио је 1952. године на тему средњовековне [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]]. Убрзо је изашла и његова прва књига "Епирска деспотовина" (енг. The Despotate of Epiros). Ментор му је био [[Стивен Рансиман]]. Предавао је у Даблину од 1952. до 1964. године. На челу је катедре за савремену грчку и византијску историју, језик и књижевност на [[Kings koledž (London)|Краљевском колеџу у Лондону]]. На том положају се налазио до 1988. године. Био је уредник часописа Византијске и модерне грчке студије, а био је и председник Друштва за црквену историју (1975-1976, 1989-1992). Био је урпавник библиотеке Генадије (грчки: Γενναδειος Βιβλιοθηκη) у [[Атина|Атини]]. Члан је Краљевске ирске академије од 1960. године и Британске краљевске академије од 1981. године. Постао је почасни грађанин [[Арта|Арте]] 1990. године, а 1997. године награђен је почасним докторатом [[Универзитет у Јањини|Универзитета у Јањини]]. Умро је 2003. године у Кембриџу.
