Физиолошка зона атмосфере — разлика између измена

(Нова страница: '''Физиолошка зона атмосфере''' или '''зона потпуне компензације''' означава функционални лими…)
 
'''Физиолошка зона атмосфере''' или '''зона потпуне компензације''' означава функционални лимит или границу атмосфере од које зависи одржање живота на површини земље.<ref>Dehart, R. L.; J. R. Davis (2002). Fundamentals Of Aerospace Medicine: Translating Research Into Clinical Applications, 3rd Rev Ed. United States: Lippincott Williams And Wilkins. . ISBN 978-0-7817-2898-0. стр. 720..</ref>
== Опште информације ==
Кључна улога атмосфере у одржавању живота на Земљи је обезбеђење кисеоника за дисање. У горњим слојевима атмосфере изнад 100 km или Карманове линије, он је откривен само у облику атомског кисеоника насталог у процесу фотодисоцијације биатомског кисеоника (О<sub>2</sub>) под утицајем врло кратког ултравиолетног зрачења. Парцијални притисак кисеоника рапидно опада са висином, а то снижење одговара опадању целокупног барометарског притиска у атмосфери, што неминовно утиче на физиолошке процесе дисања живих бића, у скалду са порастом надморске висине.<ref>Andrew A. Pilmanis, and William J. Sears, Physiological hazards of flight at high altitude, The Lancet, Volume 362, Supplement 1, December 2003, Pages s16-s17, doi:10.1016/S0140-6736(03)15059-3. Cited in Tubious, Nov. 2007.</ref>
 
Парцијални притисак кисеоника (а тиме и његова количина у удахнутом ваздуху) рапидно опада са висином, а то снижење одговара опадању целокупног барометарског притиска у атмосфери, што неминовно утиче на физиолошке процесе дисања живих бића, и у скалду је са порастом надморске висине.<ref>Andrew A. Pilmanis, and William J. Sears, Physiological hazards of flight at high altitude, The Lancet, Volume 362, Supplement 1, December 2003, Pages s16-s17, doi:10.1016/S0140-6736(03)15059-3. Cited in Tubious, Nov. 2007.</ref>
 
Физиолошка зона атмосфере протеже се од нивоа мора до 3.000 m висине. То је зона до које се човеково тело добро прилагођава висини.
 
Промене у атмосферском притиску са брзим успонима у овој зони могу једино да изазову осећај притиска или пуцкетања у уву и/или синусим заробљеним гасом, који се са порастом висине шири у у овим шупљинама. Међутим, ове промене су релативно слабе у поређењу са баротрауматским оштећењима телесних шупљина и других органа испуњених ваздухом, која могу настати на већим надморским висинама.
 
== Извори ==
{{reflist}}