Немет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 98:
 
== Историја ==
По католичким списима место и његов свештеник се помињу први пут 13321317. године.

Општина Немет је насељена око 1700. године у време аустријског цара Леполда I.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref> Ту су се населили избегли Срби након Велике сеобе, и то је по "Румунској енциклопедији" било српско село 300 године. Село је касније било спахијски посед племића Дамаскина.
 
Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два православна свештеника. Парох, поп Михаил Поповић (рукоп. 1782) и ђакон Стефан Живковић (1796) служили су се српским и румунским језиком.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref> Српска православна црква подигнута је 1855-1860. године.
 
Када је 1797. године пописан православни клир у месту су била два православна свештеника. Парох, поп Михаил Поповић (рукоп. 1782) и ђакон Стефан Живковић (1796) служили су се српским и румунским језиком.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref>
У Немету је 1710. године одржан састанак, којем је су присуствовали високи српски православни црквени великодостојници. Тада је патријарх српски Калиник Први (са столицом у Пећкој патријаршији) признао аутономију, статус нове, српске карловачке митрополије, на чијем челу се налазио тада, присутни митрополит Софроније Подгоричанин. Царски ревизор Ерлер констатује 1774. године да је насеље Немет или [[Мали Берегсау]] чисто српско провинцијално место у Сентандрашком округу.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Насеље Немет је касније било спахилук племића Симеона Дамаскина.
 
Линија 109 ⟶ 112:
 
=== Племићка породица Дамаскин ===
Племићки дворац Дамаскина налазио се у Немету надомак сеоског храма. Породица Дамаскин се позивала на своје порекло из града Арада. Стефан Дамаскин "от Немет" је 1807. године био претплатник Шимићеве инспиративне књиге славним и храбрим људима, као "Славног комитета Торонталског присједатељ" (члан). Ускоро 1809. године купује од истог писца другу књигу, [[Стефан "от Дамаскин"]] са назнаком "притјежатељ неметски".<ref>Никола Шимић: "Логика употребителнаја", други део, Будим 1809. године</ref> Он се касније 1832. године јавља као "виценотар" Торонталске жупаније. Јован Дамаскин из Немета је крајем 1861. године изабран за великог жупана Тамишке жупаније, што је по писању новина изазвало велико одушевљење народа и приређено славље. Он учествује и на српском црквеном конгресу у Карловцима 1861. године, као посланик темишварског протопопијата. Године 1817. српски племић из места, Стеван пл. Дамаскин от Немета, основао је породичну закладу, са главницом од 92.800 к. Том задужбином имали су да рукују угарско министарство просвете и министарство унутрашњих дела. Задужбина та је издељена на седам тачака. По првој намењено је 10.259 к да се од камате издржава српски православни парох, за срећу и благостање њега и његове породице, али и за покој душа истих. Циљ је да се побољша положај пароха утолико да може увек капелана држати. Друга тачка брине о капелану, којем се завештава иста сума главнице. По трећој тачки мисли се на учитеља и даје се за његово издржавање 2564 к. У четвртој тачи закладе мисли се на ученике средњих и виших школа. Намењено је за петорицу стипендиста "без разлике вере и нације" износ од 35.908 к капитала. Пета тачка мисли на једног српског и једног румунског православног пароха у Араду, којима се оставља 8207 к., да камату годишњу поделе. Опредељена сума у оквиру шесте тачке, износ од 7876 к дабићедобиће осам удовица у Немету, свештеничке и било које друге. И у последњој седмој тачки оставља се месној сиротињи 17.723 к. Породица Дамаскин која је своју сдбину везала за Немет, остала је у њему да почива. У неметској српској православној цркви под црквеним олтаром смештена је гробница доиста племенитих Дамаскина.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
 
== Црква и школа ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Немет