Корисник:Security1306/песак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
{{ФБДИО32019}}
 
'''Војнодипломатско представништво''' (скр. ВДП) је институција који заступа интересе оружаних снага (ОС) једне државе у другој држави, а која је успостављена у склопу дипломатске мисије у тој земљи.<ref>{{Cite book|title=Војни лексикон|last=|first=|publisher=|year=1981|isbn=|location=|pages=}}</ref> Израз „војнодипломатско представништво – ВДП” нашло је утемељење у обичајној пракси дипломатије. Сачињавају га војни изасланик са војним изасланицима видова ОС и/или њиховим помоћницима и административно-техничким особљем. У саставу је дипломатског представништва своје земље. Војнодипломатско представништво, као институција ресора одбране и специфичних задатака које обавља, а који проистичу из основних функција Бечке конвенције о дипломатским односима, у ствари је део дипломатског представништва.<ref name=":0">{{Cite journal|last=Миленковић|first=Александар|date=2013|title=ДИПЛОМАТИЈА ОДБРАНЕ – ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП И ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА (СТУДИЈА СЛУЧАЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У 2013. ГОДИНИ)|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0042-8426/2015/0042-84261501124M.pdf|journal=Систем одбране|publisher=Generalštab Vojske Srbije, Uprava za obaveštajno-izviđačke poslove|volume=67|pages=136|doi=10.5937/vojdelo1501124M|via=}}</ref>
 
== Почетак успостављања дипломатских односа ==
Како би се говорило о дипломатским односима и историјату истих, пре свега је потребно одредити шта су то дипломатски односи. Дипломатски односи или дипломатија јесте вештина вођења преговора између представника држава. Углавном се односи на међународну дипломатију, односно на међународне односе<ref name="ron">Ronald Peter Barston, ''Modern diplomacy'', Pearson Education, 2006, p. 1</ref><ref name=":1">{{Cite book|title=Основи теорије конфликата|last=Милашиновић|first=Радомир|last2=Милашиновић|first2=Срђан|publisher=Факултет безбедности|year=2007|isbn=978-86-84069-34-6|location=Београд|pages=414}}</ref> кроз разговор професионалних професионалних дипломата са освртом на комплетан дијапазон различитих горућих питања. Међународни споразуми су између осталог углавном договорени од стране дипломата пре него што их државници прихвате. Дејвид Стивенсон примећује да је термин "дипломата" до 1900. године означавао дипломатску делатност, конзуларну делатност као и министре спољних послова.<ref>"The Diplomats" in Jay Winter, ed. ''The Cambridge History of the First World War: Volume II: The State'' (2014) vol 2 p 68.</ref> Дипломатски представници данас, суштински обављају једну значајну функцију, а то јесте обавештајна функција.<ref>{{Cite book|titlename=Основи":1" теорије конфликата|last=Милашиновић|first=Радомир|last2=Милашиновић|first2=Срђан|publisher=Факултет безбедности|year=2007|isbn=978-86-84069-34-6|location=Београд|pages=414}}</ref>
 
Неки од најранијих познатих дипломатских записа представљају писма из Амарне, слана између фараона осамнаесте династије Египта и Амру владара Канана током четрнаестог века п.н.е. Након битке код Кадеша 1274. године п.н.е. током владавине деветнаесте династије, фараон Египта и владар Хетитског царства саставили су први познати међународни мировни споразум који је преживео у фрагментима на каменим плочицама. Данас је то познато као Египатско-хетитски мировни споразум.<ref name="HC080514-rpt">{{cite web|url=http://www.history.com/schedule.do?action=daily&linkDate=2008-05-141100&timeZone=EST# |accessdate=2009-07-27 |title=Ancient Discoveries: Egyptian Warfare |quote=Egyptian monuments and great works of art still astound us today. We will reveal another surprising aspect of Egyptian life--their weapons of war, and their great might on the battlefield. A common perception of the Egyptians is of a cultured civilization, yet there is fascinating evidence which reveals they were also a war faring people, who developed advanced weapon making techniques. Some of these techniques would be used for the very first time in history and some of the battles they fought were on a truly massive scale. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090304003519/http://www.history.com/schedule.do?action=daily&linkDate=2008-05-141100&timeZone=EST |archivedate=4 March 2009 }}</ref>
 
Један од чиниоца у развоју модерних дипломатских односа, свакако је папска дипломатија. Папска дипломатија је облик дипломатије који се развијао упоредо са византијском дипломатијом, а њен значај се огледа у томе што су папски представници деловали на подручју свих тадашњих држава на основу чињенице да су били изасланици државе која је центар католичке вере. Као изворе обавештавања користили су комплетно католичко становништво на том подручју, све ово им је било омогућено чињеницом да су заправо били овлашћени од стране институције која је у том тренутку држала монопол над веровањем људи. Такође оно што је интересантно јесте и чињеница да се папска дипломатија користила најпрљавијим методама и средствима, као што су обмане, насиље, разна лукавства, издаје, фалсификати и слични поступци.<ref name=":1" />
=== Први војнодипломатски представници у свету ===
 
Период од 1810. до 1852. године јесте период појаве легалних сталних војних дипломатских представника. Европске државе почеле су са отварањем војнодипломатских представништава при својим амбасадама у иностранству.
 
Током кулминације тензија пред почетак Први светски рат, сврха војне дипломатије свела се на три циља:
 
# привући што више савезника из неутралног блока себи;
# уверити свет и сопствени народ да свака од њих води одбрамбени рат;
# што боље се обавестити о ратним могућностима, намерама и поступцима непријатељске стране.
 
Овај период је такође јако битан и због чињенице да се први пут успоставља институција војнопомориског аташеа, као и војновздухопловних аташеа.
 
Период између два рата је карактеристичан по чињеници да се број ВДП значајно увећао иако је Версајским уговором било дефинисано да поражене државе немају право да упућују "војне мисије", што је практично значило да им је забрањено да упућују ВДП у иностранство.
 
Почетак Другог светског рата, враћа деловање ВДП у период 1914-1918. године и њихови циљеви постају практично идентчни. Након овог вишеструко деструктивнијег (у односу на Велики рат) догађаја, ВДП улази у фазу идеолошке обојености и циљеви у складу са блоковском политиком Хладног рата мењају се у правцу привлачења идеолошких симпатизера на сопствену страну. Након Пада берлинског зида и распада СССР-а, ВДП улази у оквире дефиниције која се данас користи.
 
=== Војнодипломатски предстваници Србије ===
Први војни изасланик Кнежевине Србије био је мајор Константин (Кока) Миловановић који је 1878. године послат на дужност у Беч, на којој остаје све до 1880. године.<ref name=":0" />
 
== Организација ВДП ==
Линија 31 ⟶ 46:
 
== Методе рада ВДП ==
ВДП је кроз своју историју развоја користио мање или више исте методе рада, међутим у складу са развојем технологије и због других фактора који се тичу развоја и напретка људског друштва дошло је до промене начина на који се методе рада спроводе.
 
=== Легални метод рада ===
Легални рад ВДП, као и дипломатског тела огледа се пре свега у прикупљању информација из јавно доступних извора, као што су: медији, изјаве, састанци, извештаји и сл. Преко ових канала, ВДП може да дође до неких основних информација. Оно што је нпр. привилегија ВДП јесте могућност да присуствује парадама, аероманеврима и војним вежбама, на којима може да добије огромну количину информација о стању оружаних снага државе у коју је послат. Иако се на војне параде углавном шаље само део војске и то онај најелитнији, војнодипломатски представник може да стекне неку реалну слику стања ствари у оружаним снагама државе домаћина.
 
=== Забрањени метод рада ===
Дипломатија је тесно везана за шпијунажу, односно прикупљање обавештајних података. Амбасаде су базе за дипломате као и за шпијуне, док су поједине дипломате отворено познате као шпијуни. Током 17. и 18. века од дипломатских представника захтевало се да се поред свог регуларног деловања баве и пословима шпијунаже, због чега су добили назив "поштени шпијуни". За тај посао, добијали си материјална и друга средства како би поткупили утицајне људе и самим тим сазнали тајне које су потребне властодршцима у сопственој држави.<ref name=":1" /> Одличан пример овога јесте посао војних аташеа чији је један од главних задатака сазнавања што више информација о војсци државе у којој су смештени и слање тих информација назад, пре свега службама безбедности. Такође, агентурни рад дипломатско-конзуларног тела огледа се умногоме у томе да у већини амбасада постоје индивидуе које добијају лажне позиције у амбасади, а налазе се ту са једним главним циљем, а то је да успостављају и координирају шпијунским прстенима у држави домаћину. Путем ових шпијунских прстена, они на илегалан начин долазе до информација које су иначе носе различите ознаке поверљивости. Уколико буду откривени, бивају протерани из амбасаде; мада се труде да сакрију свој идентитет. Иако је дакле казна протеривање из амбасаде, контра-обавештајне службе државе домаћина воле да их оставе близу како би их пратили.
 
Информације добијене на овај начин су јако битне, поготово у сфери поштовања споразума о контроли наоружања, заједно са подацима добијеним шпијунским сателитима. Без ових информација комплетан дипломатски однос је подложан сакаћењу и постаје морбидно компликован.
 
== Тенденције ка променама у раду ВДП ==