Хамфри Богарт — разлика између измена

{{Инфокутија Глумац

| bgcolour = silver

| ширина_слике = 250px

| опис_слике =

| место_смрти = [[Лос Анђелес]]

| држава_смрти = [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]

}}

 

Након покушаја с разним пословима, Богарт је 1921. године почео глумити и постао редовни извођач у бродвејским продукцијама у двадесетима и тридесетима. Након берзовног краха [[1929]]. године смањила се потражња за представама па се Богарт окренуо [[филм]]у. Његов први значајнији успјех била је улога Дјука Мантија у филму ''[[Окамењена шума]]''. Добио је похвале за глуму у позоришној представи па се његов пријатељ [[Лесли Хауард]] побринуо да је репризира и у филмској верзији из [[1936]]. ходине. Упркос сјајним критикама, за Богартом се вукла етикета [[гангстер]]а из Б-филмова. Прекретница се догодила [[1941]]. године с филмовима ''[[Висока Сијера]]'' (иако је и у њему глумио криминалца) и ''Малтешки соко''. Следеће године, његова улога Рика Блејна у ''[[Казабланка (филм)|Казабалнки]]'' коначно га је довела на врх глумачке професије, а у исто вријеме „зацементирала” његову препознатљиву филмску особност, ону тврдокорног циника који понекад показује своју племениту страну. Следили су тријумфи с филмовима [[Дубоки сан (филм из 1946)|Дубоки сан]] (1946), [[Острво Ларго (филм)|Острво Ларго]] (1948), у којем је наступио са својом супругом [[Лорен Бакол]], ''[[Благо Сијера Мадре (филм)|Благо Сијера Мадре]]'' (1948), ''Афричка краљица'' (1951), за који је освојио [[Оскар за најбољег глумца у главној улози|Оскара за најбољег глумца]] и ''[[Побуна на Кејну (филм)|Побуна на Кејну]]'' (1954). Појавио се укупно у 75 дугометражних филмова.

На почетку своје каријере, док је играо двоструке улоге у комаду Дрифтинг у [[Плејхаус тиатр]]у, Богарт је упознао [[Хелен Менкен]]. Венчали су се [[20. мај]]а [[1926]]. године у [[Грамерси парк хотел]]у у [[Њујорк]]у, а развели [[18. новембар|18. новембра]] [[1927]]. године. Након развода су остали пријатељи. Касније, [[3. април]]а [[1928]]. године, оженио се са [[Мери Филипс]] у стану њене мајке у [[Хартфорд]]у у држави [[Конектикат]]. Она је, као и Менкен, имала „ватрену” нарав. Мери је упознао кад су се појавили у представи [[Нервес]] која се јако кратко приказивала у [[Комеди тиатр]]у у септембру [[1924]]. године.

 

 

Богарт је између 1930. и [[1935]]. године глумио у Холивуду и њујоршкој позоришној сцени, усред чега је често по неколико седмица био без посла. Родитељи су му живели одвојено, а Белмонт је умро [[1934]]. године у дугу, који је Богарт са временом отплатио. Од оца је наследио [[злато|златни]] прстен који је увек носио, чак и у својим филмовима. На очевој самртној постељи му је коначно рекао колико га воли. Богартов други брак био је на климавим ногама, а био је несретнији него својом тадашњом глумачком каријером; постајао је депресиван, иритиран и много је пио.

[[Датотека:Humphrey Bogart James Cagney Jeffrey Lynn in The Roaring Twenties trailer.jpg|мини|десно|250п|Богарт са [[Џејмс Кегни|Џејмсом Кегнијем]] и [[Џефри Лин|Џефријем Лином]] у ''[[Обрачун у подземљу]]'' (1939), последњи је филм у коме су Богарт и Кегни играли заједно.]]

 

 

Богартове се улоге нису само понављале него су биле и физички захтевне и исцрпљујуће (студији још нису увели климатизацијски систем), а његов огромни, стиснути посао у [[Warner Bros.|Ворнер брадерсу]] није био баш „мачји кашаљ” како се глумац надао. Међутим, увек је био професионалан и поштован међу колегама. У годинама снимања „Б-филмова”, Богарт је почео развијати своју препознатљиву филмску особност — повређеног, стоичког, циничног, шармантног, рањивог усамљеника с језгром поноса који се руга сам себи.

Глумци у Ворнер брадерсу који су имали предност пред Богартом нису били само класичне звезде као што су [[Џејмс Кегни]] и [[Едвард Г. Робинсон]], него и глумци данас пуно мање познати, као што су [[Виктор Маклаглен]], [[Џорџ Рафт]] и [[Пол Мјуни]]. Већина бољих сценарија завршила је код тих глумаца, а Богарт је морао прихваћати оно што би остало. Снимио је филмове као што су -{[[Racket Busters]]}-, -{[[San Quentin]]}- и -{[[You Can't Get Away With Murder]]}-. Једина значајнија главна улога у овом периоду била је она у филму [[Самјуел Голдвин|Самјуела Голдвина]], [[Улица без излаза]] (1937), али је зато наступио у мноштву споредних улога, као што је филм [[Анђели гарава лица]] (1938) (у којем га је упуцао Џејмс Кегни). Богарта су на филму често знали упуцати, обично Кегни и Едвард Г. Робинсон, међу осталима. У [[Црна легија (филм)|Црној легији]], за промену, игра доброг човека кога ухвати и уништи [[расизам|расистичка]] организација, филму који је [[Грејам Грин]] назвао „интелигентним и узбудљивим”.

 

 

[[Датотека:Humphrey Bogart in Dark Victory trailer.jpg|лево|мини|250п|''[[Победа над тамом]]'' (1939) један од последњих филмова у коме је играо споредну улогу.]]

== Референце ==

{{reflist}}

 

== Спољашње везе ==

{{портал|Биографија}}

{{Commonscat|Humphrey Bogart|Хамфри Богарт}}

* {{ИМДб име|id=nm0000007|name=Хамфри Богарт}}

 

 

{{DEFAULTSORT:Богарт, Хамфри}}