Каспар Појкер — разлика између измена

Отац му је био богат занатлија.<ref>{{cite book|first=А. А.|last=Гугнин|title=Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf|year=1997|location=Москва|pages=25—26}}</ref> Каспар је учио латинску школу у [[Бауцен|Будишину]] и шлеском<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104}}</ref> [[Злоторија (Лубич)|Холдбергу]]. 26. марта 1543. године уписао се на [[Универзитет у Витенбергу]], где се потписао као ''-{Caspar Beutzer Budissinensis}-''. Од 1543. до 1547. године студирао је на универзитету филологију, математику, астрономију и медицину. Од 1547. до 1548. године студирао је у [[Франкфурт на Одри|Франкфурту на Одри]].<ref>{{Cite book|first=Franc Šěn|last=Jan Šołta, Pětr Kunze|title=[[Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow]]|location=[[Budyšin]]|publisher=[[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]]|year=1984|pages=435}}</ref> Сместио се у кући [[Филип Меланхтон|Ф. Меланхтона]]. Током [[Шмалкалдски рат|Шмалкалдског рата]] 1547. године побегао је из Витенберга на [[Универзитет у Франкфурту на Одри]], где се бавио медицином.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104}}</ref> Од 1548. до 1574. године радио је као професор на Универзитету у Витенбергу, члан сената филозофског факултете.<ref>{{Cite book|first=Franc Šěn|last=Jan Šołta, Pětr Kunze|title=[[Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow]]|location=[[Budyšin]]|publisher=[[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]]|year=1984|pages=435}}</ref> Године 1550. оженио се кћерком Ф. Меланхтона — Магдаленом<ref>{{Cite book|first=Franc Šěn|last=Jan Šołta, Pětr Kunze|title=[[Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow]]|location=[[Budyšin]]|publisher=[[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]]|year=1984|pages=435—436}}</ref> (1531—1575)<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104}}</ref>. Имали су десеторо деце.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104}}</ref> Од 1553. до 1560. године био је професор математике и филологије, од 1560. до 1574. године — професор медицине, дворски лекар саксонског курфирста.<ref>{{Cite book|first=Franc Šěn|last=Jan Šołta, Pětr Kunze|title=[[Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow]]|location=[[Budyšin]]|publisher=[[Домовина (издавачко предузеће)|Domowina]]|year=1984|pages=435}}</ref> После смрти Меланхтона 1560. године наследио је његов дом у Витенбергу.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=104}}</ref> Године 1561. објавио је Меланхтоново дело „''-{Corpus doctrinae christianae}-''”. Године 1570. именован је за лекара курфирста Аугуста.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=105}}</ref>

 

 

Године 1594. у Будишину објавио је песму „''-{Idyllium Patria}-''” ({{јез-лат|Идила домовине}}),<ref>{{cite book|first=А. А.|last=Гугнин|title=Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf|year=1997|location=Москва|pages=26}}</ref> која је написана углавном у затвору.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=106}}</ref> Песма је поетска хроника града Будишина и његове околине,<ref>{{cite book|first=А. А.|last=Гугнин|title=Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf|year=1997|location=Москва|pages=26}}</ref> химна похвале његовој домовини. У песми се сећа срећног детињства, живота у Будишину; у вези са историјом спомиње [[Лужички Срби|Лужичке Србе]] (''-{patria Sorabum}-''), али не говори ништа о свом лужичкосрпском идентитету.<ref>{{Cite book|first=Gerald|last=Stone|title=Slav Outposts in Central European History: The Wends, Sorbs and Kashubs|location=[[London]]|publisher=Bloomsbury Academic|year=2016|pages=106}}</ref>