Побачај — разлика између измена

Жене које желе да прекину трудноћу понекад прибегавају небезбедним методама, поготово где и када је забрањен легални побачај. [[Светска здравствена организација|СвјетскаСветска здравствена организација]] (СЗО) дефинише небезбедни побачај као ''процедура... коју изводи особа без потребних вештина или у околини која не подлеже минималним медицинским стандардима или оба''. То може укључивати особу без медицинског образовања, професионално медицинско особље које ради у условима испод стандарда или саму жену.

Небезбедни побачај данас остаје јавноздравствени проблем због све веће инциденције и озбиљности компликација повезаних са побачајем, попут некомплетног побачаја, сепсе, крварења и оштећења унутрашњих органа. СЗО процењује да се годишње широм света обави 19 милиона небезбедних побачаја и да од њих 68000 резултира смрћу жене. Компликације небезбедног абортуса чине приближно 13% свих смрти мајке током трудноће, с регионалном расподелом од 12% у [[Азија|Азији]], 25% у [[Латинска Америка|Латинској Америци]], 13% у [[Подсахарска Африка|Субсахарској Африци]]. У развијеним државама света, смртност при нелегалним абортусима је мала, јер их у 90% случајева изводе школовани лекари.<ref>Dr. Mary Calderone, The American Journal of Public Health, 1960.</ref> У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је број смртних случајева при илегалномнелегалном абортусу био висок пре употребе [[пеницилин]]а и осталих [[антибиотик]]а и бројао се у хиљадама, а напретком медицине и побољшањем хигијенских услова број се смањио на 39 смртних случајева [[1972]], годину дана пре него што је побачај легализован у САД.<ref>Will dangerous back-alley abortions return if abortions are forbidden?, Hayes Publishing Co., Cincinnati 1995.</ref>