Историја Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
рв уклањање дела текста без образложења |
|||
Ред 17:
{{главни чланак|Српска револуција|Кнежевина Србија}}
Србију у потпуности ослобађа од Турака кнез [[Михаило Обреновић]], син кнеза Милоша Великог 1867. године. Кнежевина Србија постаје међународно призната независна држава одлукама [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године, у новим границама које су укључивале проширење у [[Јужна Морава|Јужном Поморављу]].
=== Исељавање муслимана из Србије ===
Пре Првог српског устанка, у Србији је живело неколико стотина хиљада [[муслиман]]а.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope">[http://www.bosanskialim.com/rubrike/tekstovi/000400R021.PDF Ahmet Alibašić, Muslimani jugoistočne Evrope]</ref> Након повлачења Османлија са територија под контролом Срба, долази до уништавања исламских верских здања и великих исељавања муслиманског становништва, што је неретко попримало размере верских прогона.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/> У Београду је некада постојало око 270 исламских објеката, који су скоро сви порушени, осим једне, [[Бајракли џамија|Бајракли џамије]].<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/> Џамије су рушене и у другим градовима који су се нашли у саставу кнежевине Србије. Тако су у Ужицу порушене 34 џамије, у Смедереву 24, итд.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/>
22. новембра [[1862]]. године на међународној конференцији у Канлиџи на [[Босфор]]у је наређено чишћење Србије од муслимана.<ref name="Исељавање муслимана из Србије">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=41&limit=1&limitstart=10 Исељавање муслиманског становништва из Кнежевине Србије у Босански вилајет (1862-1867), Знакови времена, бр. 12]</ref>
Тих година многи муслимани као избеглице прелазе у Босну или [[Новопазарски санџак]], који још увек није био у саставу Србије. У Босанску Костајницу крајем 1862. и почетком 1863. године мигрирају муслимани из Ваљева, Шабца, Ужица, па се део у коме су избегли муслимани највише концентрисани назива [[Ужице (Босанска Костајница)]].<ref name="Исељавање муслимана из Србије"/> Многи муслимани избегли из Србије [[1862]]. и [[1863]]. године су насељени у [[Зворник]]у, који је тада био у саставу [[Босански пашалук|Босанског пашалука]].<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=8d55cd43-da7d-4ba2-b0d7-4c4a30e1783d&articleId=88539465-d660-4914-ac1d-f154a97d721a Šljivo Galib, The Coming of the Muslim Exiles from the Principality of Serbia to the Zvornik Kajmakamluk in 1863]</ref>
== Краљевина Србија ==
Линија 35 ⟶ 43:
==Србија и Црна Гора==
{{главни чланак|Србија и Црна Гора}}
Државна Заједница Србија и Црна Гора је представљала јединствено решење, до тада још невиђено у свету. Наиме, та заједница није била једна јединствена држава, већ заједница две државе, док је са друге стране она представљала много више од било какве уније или конфедерације. Обе државе чланице су задржавале
==Република Србија==
| |||