Историја Војводине — разлика између измена

 
[[Слика:Serbian empire07.png|мини|лево|Српско царство [[Цар Јован Ненад|Јована Ненада]]]]
После [[Мохачка битка|Мохачке битке]] ([[1526]]. године) и пада [[Банат]]а ([[1552]]. године), целокупна територија данашње Војводине тј. Јужне Угарске потпада под турску власт. Убрзо после Мохачке битке, на историјску сцену излази самозвани српски цар, [[Цар Јован Ненад|Јован Ненад]]. Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у [[Бачка|Бачкој]], северном [[Банат]]у и делу [[Срем]]а и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била [[Суботица]]. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. Ова српска држава била је кратког века. Мађарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили српску војску у лето [[1527]]. године, а цар Јован Ненад је убијен. Током времена, цар Јован Ненад је постао легендарна фигура за Србе. Многи историчари га сматрају зачетником данашње Војводине, а у Суботици му је подигнут споменик са натписом: "Твоја је мисао победила" (Његова мисао је данашња Војводина као израз Српске самосталности у односу на Мађарску).
 
Током турске владавине, више од 90% становништва Војводине чинили су Срби. У то време, у селима су претежно живели [[Срби]], док су градове настањивали Срби и [[Муслимани (религија)|Муслимани]] (већином Турци, али такође и остали, међу којима је било и исламизованих Срба). Северне делове региона настањивали су [[Буњевци]]. На територији Баната постојала је турска покрајина названа [[Темишвар]]ски елајет, док су се на територији Срема и Бачке налазили Сремски санџак и [[Сегедин]]ски санџак. Срби у Банату су подигли велики устанак против турске власти [[1594]]. године.
Анониман корисник