Човекољубље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Buenaventura Durruti Dumange (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot ознака: враћање |
Текст је дорађен, на ћирилици. Литература је наведена у оригиналу. Уколико има потребе за изменом, замолићу да не бришете читав текст, већ да сугеришете шта је потребно изменити. Хвала. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Pinneberg-bank.jpg|мини|„Der Philanthrop“, [[Пинеберг|Pinneberg]] (1992)]]
'''Човекољубље''' или '''филантропија''' ({{јез-грч|φιλανθρωπία}} [''-{filanthropía}-'']) је добра воља да се помогне ближњем своме. Док је некада подразумевала религиозни захтев и врлину{{чињеница| date = 11. 2014.}}, данас се под филантропијом подразумева активан напор да се промовише [[човек|људска]] добробит.
Дефиниција Оксфордског речника описује филантропију као “подстицај за добротворну акцију,“ која је супротна [[Егоизам (вишезначна одредница)|егоизму]], односно као жељу да се допринесе благостању других. Филантропија се показује различитим врстама деловања.
Човек који ужива у добру другога без икаквог интереса или користи, назива се '''филантропом'''. Портрет филантропа или донатора не постоји, нити постоји доминантан модел филантропије.<ref>{{Cite journal|last=Kuljić, T.|first=|date=2016|title=ALTRUIZAM, FILANTROPIJA I HUMANIZAM – pojmovnoistorijski aspekti solidarnosti|url=|journal=Sociologija|volume=58(4), 525-551|pages=|via=}}</ref>
Kада су [[Мотив|мотиви]] филантропа у питању, '''Франк Адлоф''' (Франк Адлофф) наводи да не постоји чиста филантропија, него је боље рећи да се филантропски, религијски и [[Капитализам|капиталистички]] мотиви прожимају.
'''Човечност''' (у неким крајевима '''чојство''') или '''хуманост''' је активан однос према људским [[вредност]]има, посебно према другим [[човек|људима]]. Хуманост посебно подразумева бригу према људима који нису у могућности да задовоље своје основне [[човек|људске]] потребе. Однос хуманости не подразумева [[стварање]] [[зависност]]и слабијега, већ, напротив, поштовање [[личност]]и сваке [[особа|особе]] и оснаживање њених потенцијала. Цитат: „[[Храброст|Јунаштво]] је да сачуваш себе од другог, а чојство да сачуваш друге од себе.“
== Алтруизам и филантропија ==
Појам неодвојив од филантропије је алтруизам. '''Тодор Kуљић''' истиче да, социолошки гледано, [[алтруизам]] или несебичност може бити подстакнута:
# [[Правда|праведношћу]] као прихваћеном унутрашњом социјалном нормом,
# дужношћу, тј. различито обавезним понашањем које од нас очекује околина, или
# очекивањем нарочите реципрочне нематеријалне симболичке накнаде.
Ове три компоненте су на разне комбиноване у разним алтруизмима. Додаје да је филантропија је она врста алтруизма која превазилази круг пријатеља, сродника и познаника и подразумева и помоћ непознатом.<ref>{{Cite journal|last=Kuljić, T.|first=|date=2016|title=ALTRUIZAM, FILANTROPIJA I HUMANIZAM–pojmovnoistorijski aspekti solidarnosti|url=|journal=Sociologija|volume=58(4), 525-551.|pages=527|via=}}</ref>
Филантропија се ослања на осећај грађанске дужности, управљања и друштвене одговорности за добробит [[Друштво|друштва]] као целине.
== Филантропија у античком добу ==
У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] филантропија је била синоним великодушности имућних према сиротињи. Доброчинитељи су стицали нарочити углед и очекивали јавно поштовање. Али у антици је филантропија била и дужност моћних, важна врлина владара и део њиховог самовиђења.
Филантропија је била необавезно доброчинство за које су били кадри само богови и хероји, затим саставница идеалног доброг владара доброчинитеља и део реторике успешних атинских политичара.<ref>{{Cite journal|last=Kuljić, T.|first=|date=2016|title=ALTRUIZAM, FILANTROPIJA I HUMANIZAM –pojmovnoistorijski aspekti solidarnosti|url=|journal=Sociologija,|volume=58(4), 525-551.|pages=528|via=}}</ref>
Према писању '''Стефана Шраме''' [[Прометеј]] је био филантроп који је људима донео ватру. У Риму је филантропија била препуштена владарима, који су бринули о поданицима. У добу хеленизма и у [[Римско царство|Римском царству]] постојала је и нарочита пракса еуергетизма којом су богати приватници финансирали градове осигуравајући важан део градских финансија, те је Еуергет било службено звање које је град додељивао добротвору.<ref>{{Cite journal|last=Sramme,|first=Stefan|date=2001|title=Die Bedeutung des Euergetismus für die Finanzierung städtischer Aufgaben in der Provinz Asia|url=|journal=Inaugural-Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der Philosophischen Fakultät der Universität zu Köln|volume=|pages=12|via=}}</ref>
У средњем веку следи клерикализација античке врлине доброчинства, стога се она тада претвара у хришћанско милосрђе иза кога стоји постмортална небеска награда или запрећена казна. У складу са тим у [[Хришћанство|хришћанској теологији]] се не помаже сиромаху него се угађа Христу који је незаменљиви симболички субјект, а о процени ваљаности овепомоћи старали су се свештеници, харизматски квалификовани тумачи фиктивне божје воље. [[Милосрђе]] је канонизовано као образац понашања Сина Божјег у чије именебо опрашта грехе доброчинитељу. Било је то давање беднима, али не и укидање услова беде. (...) Чак је и данас неретко филантропија ознака за Божју љубав и за хришћанску љубав према ближњима, па је и сам [[Христос|Христ]] називан филантропом. Слично одозго надзирано мање или више селективно милосрђе и љубав присутни су и у другим религијама. (...) Тек када су просветитељски филозофи почели са ширењем световног човекољубља почела се и филантропија одвајати од милосрђа.<ref>{{Cite journal|last=Kuljić, T.|first=|date=2016|title=ALTRUIZAM, FILANTROPIJA I HUMANIZAM –pojmovnoistorijski aspekti solidarnosti|url=|journal=Sociologija|volume=58(4), 525-551.|pages=529|via=}}</ref>
== Организована филантропија ==
Савремена дефиниција '''организоване филантропије''' подразумева активне појединце и групе који у организиовним и подстицајним околностима на различите начине промовишу и унапређују рад за опште добро, односно јавни интерес. Организована филантропија манифестује се кроз даривање новца и других материјалних добара у добротворне сврхе, али и улагањем у заједницу на промишљен и организован начин кроз фондације и друге облике непрофитних организација и институција.
Осим материјалног помагања или улагања, све више је присутан и '''концепт даривања или улагања личног времена''', знања и вештина кроз различите облике волонтерског ангажмана.[http://europskazaklada-filantropija.hr/filantropija/]
== Kорпоративна филантропија ==
'''Kорпоративна филантропија''' представља директни прилог корпорације за неку хуманитарну акцију или друштвени циљ, најчешће у облику бесповратне помоћи, донација или услуга у натури.[7]
'''Филип Kотлер''' и '''Ненси Ли''' наводе да су типични добротворни програми корпоративне филантропије:
* Осигурање новчаних донација
* Давање бесповратне помоћи
* Стипендирање
* Поклањање производа
* Поклањање услуга
* Осигуравање стручног знања
* Омогућавање кориштења капацитета и дистрибутивних канала
* Давање опреме на коришћење<ref>{{Cite book|title=DOP Društveno odgovorno poslovanje.|last=Kotler P. i Lee N.|first=|publisher=Zagreb: MATE d.o.o.|year=2011|isbn=|location=|pages=144}}</ref>
Они који примају овакву врсту давања углавном су [[Непрофитна организација|непрофитне организације]] и [[Фондација|фондације]], али то могу бити и јавне [[институције]], попут образовних, културних, здравствених.
'''Развој корпоративне филантропије''' могуће је сагледати кроз четири развојне фазе:
# '''Почетна фаза''' - крај 19. до средине 20. века
# '''Успон корпорацијских давања''' - од педесетих до почетка осамдесетих година прошлог века
# '''[[Стратегија|Стратешка]] филантропија''' - период осамдесетих година двадесетог века
# '''Друштвено одговорно пословање''' - односи се на разумевање корпоративне филантропије као једне од димензија друштвено одговорног пословања.<ref>{{Cite book|title=The Shape of Corporate Philathrophy Yesterday and Today|last=McClimon, T.J.|first=|publisher=Grantmakers in the Art|year=2004|isbn=|location=|pages=}}</ref>
== Филантропске активности у Европи ==
Тек од краја 19. века у САД и у Европи развијала се '''култура фондација'''.
У Европи су популарне различите врсте давања, од индивидуалног давања, донација богатих појединаца и породица, институционалних, до корпоративних давања. Према подацима „Фондације Француске“ из 2014. године давања појединаца из десет европских земаља произвела су 24 милијарде евра.
Од ове суме, 11,5 милијарди долази из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Kраљевства]], док нешто више од 4 милијарде долази из [[Њемачка|Немачке]]. Са друге стране из Шпаније је најмање давања - 574 милиона евра.
Према овом истраживању, земље с највећим уделом појединачних донатора који дају на свим нивоима су [[Холандија]] (83%), [[Пољска]] (70%) те [[Швајцарска]] (70%). Након њих следе [[Шведска]], Уједињено Kраљевство, [[Француска]], [[Белгија]], [[Њемачка|Немачка]], [[Италија]] и [[Шпанија]]. Највећи донатори су развијене земље северне и средње [[Европа|Европе]].[https://repozitorij.unipu.hr/islandora/object/unipu:2023/preview]
== Филантропске активности у САД-у ==
Давање, великодушност и филантропија појмови који су често повезани с америчким друштвом и англосаксонском културом, где су приватне иницијативе за одрицање дела сопственог богатства за опште добро, саставни део индивидуалних односа с друштвом којем се припада.
'''Америчка филантропија''' развила се у 19. веку и заслужна је за развој многих институција социјалног благостања. У том периоду развиле су се две важне организације филантропије. Прва је Черити организејшн сосајти (ЧОС), којој је порекло у Великој Британији, а која је претеча данашње организације Фамили Сервис оф Америка. Друга организација је Сетлемент хаусес.
У задњих 50 година добротворна давања у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у расту. У просеку укупна добротворна давања у новцу прелазе 2% укупног [[бруто]] домаћег производа. Тако су се добротворна давања удвостручила од деведесетих година, а број непрофитних организација порастао је за готово 60%.[https://repozitorij.unipu.hr/islandora/object/unipu:2023/preview]
== Литература ==
* {{РСР}}
<references />
== Спољашње везе ==
Линија 12 ⟶ 83:
* [http://www.covekoljublje.org Хуманитарни фонд СПЦ „Човекољубље“]
* [https://web.archive.org/web/20131231062305/http://humanostnadjelu.com/ „Хуманост на дјелу“ Организација]
*[http://europskazaklada-filantropija.hr/filantropija/ Еуропска заклада за филантропију и друствени развој]
*[https://repozitorij.unipu.hr/islandora/object/unipu:2023/preview Филантропија као ослонац одрживих заједница]
[[Категорија:Врлине]]
| |||