Константин Лакапин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија владар | име = Константин Лакапин | слика = Romanos I with co-emperors, miliaresion, 931-944 AD.jpg | опис_с… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 26:
'''Константин Лакапин''' ([[Средњовековни грчки језик|грчки]]: Κωνσταντίνος Λακαπηνός; умро између 946. и 948.) је био [[византијски цар]], савладар свога оца [[Роман I Лакапин|Романа I Лакапина]], [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] и браће [[Христифор Лакапин|Христифора]], [[Стефан Лакапин|Стефана]].
== Породица ==
Константин је био најмлађи [[Роман I Лакапин|Романа I]] и његове супруге [[Teodora (supruga Romana I)|Теодоре]]. Његова старија браћа и сестре били су: [[Христифор Лакапин|Христифор]] (савладар од 921. године до своје смрти 931. године), [[Јелена Лакапина|Јелена]], која се удала за [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (
== Владавина ==
Роман Лакапин, Константинов отац, дошао је на власт 919. године, када је успео да се избори да буде именован за регента малолетног Константина VII и своју ћерку уда за њега. За годину дана, он је напредовао од базилеопатора до цезара, да би 17. децембра 920. године био крунисан за главног цара. Да би учврстио свој положај на власти, са крајњим циљем да смени владајућу Македонску династију својом породицом, Роман је уздигао свог најстаријег сина Христифора за савладара маја 921. године, док су Стефан и Константин проглашени царевима 25. децембра 924. године.
Ред 44:
Нови тријумвират трајао је око 40 дана. Тројица царева убрзо су поставила нове личности на високе војне функције. [[Варда Фока Старији]] постављен је за доместика схолу, а [[Константин Гонгил]] за главног адмирала. Стефан и његов брат успели су да награде саборце. Петеин је постао патрикије и велики хетаериарх, Куртикије за патрикија и друнгарија. Међутим, дана 26. јануара 945. године, на интервенцију њихове сестре, августе Јелене, у новом државном удару Константин је збацио двојицу Лакапина и обновио јединствену царску власт.
== Егзил ==
У почетку су двојица браће послата у Проте. Византијски хроничари бележе како их је отац поздравио, наводећи одломак из [[Књига пророка Исаије|Књиге пророка Исаије]]: "Чујте, небеса, и послушајте, земљо, јер је Јахве рекао: "хранио сам и одгојио децу, али они су се побунили против мене". Константин је потом послат на [[Тенедос]], а потом на [[Самотрака|Самотраку]]. Убијен је приликом покушаја бекства са острва. Тачан датум његове погибије није познат, али, по речима [[Теофанов настављач|Теофановог настављача]], његову смрт треба сместити у период од 946. до 948. године.
== Извори ==
{{refbegin|2}}
* {{cite web|last=Cawley|first=Charles|title=Medieval Lands Project: Byzantium 395–1057|date=14.
* {{cite book|last=Charanis|first=Peter|authorlink=Peter Charanis|title=The Armenians in the Byzantine Empire|year=1963|location=Lisbon, Portugal|publisher=Fundação Calouste Gulbenkian|url=https://books.google.com/books?id=bFVoAAAAMAAJ|ref=harv}}
* {{cite book|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander Petrovich|editor-link=Alexander Kazhdan|title=[[The Oxford Dictionary of Byzantium]]|location=New York, New York and Oxford, United Kingdom|publisher=Oxford University Press|year=1991|isbn=978-0-19-504652-6|ref=harv|pages=}}
* {{cite book|last=Runciman|first=Steven|authorlink=Steven Runciman|title=The Emperor Romanus Lecapenus and His Reign: A Study of Tenth-Century Byzantium|location=Cambridge, United Kingdom|publisher=Cambridge University Press|year=1988|origyear=1929|
* {{cite book|last=Treadgold|first=Warren|title=A History of the Byzantine State and Society|url=https://books.google.com/?id=nYbnr5XVbzUC|location=Stanford, California|publisher=Stanford University Press|year=1997|
{{refend|2}}
| |||