Википедија

Тешка вода — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje dupliranih poziva
Ред 11:
| SystematicName =
| OtherNames = {{unbulleted list
|Деутеријум оксид<ref name=parpart1935>{{cite journal|last=Parpart|first=Arthur K.|title=The permeability of the mammalian erythrocyte to deuterium oxide (heavy water)|journal=Journal of Cellular and Comparative Physiology|date=December 1935|volume=7|issue=2|pages=153-162|doi=10.1002/jcp.1030070202|pages=153-162}}</ref>
|Water-''d''<sub>2</sub><ref name=svishchev1994>{{cite journal|last=Svishchev|first=I. M.|last2=Kusalik|first2=P. G.|title=Dynamics in liquid water, water-d2, and water-t2: a comparative simulation study|journal=The Journal of Physical Chemistry|date=January 1994|volume=98|issue=3|pages=728-733|doi=10.1021/j100054a002|pages=728-733}}</ref>
|Деутеријум моноксид}}
|Section1={{Chembox Identifiers
Ред 74:
Молекул тешке воде има два атома деутеријума уместо два атома протијума присутна у обично „лакој” води. Тежина молекула тешке воде, међутим, низе знатно различита од молекула нормалне воде, јер око 89% молекулске тежине воде потиче од једног атома [[кисеоник]]а, док два атома водоника сачињавају остатак. Колоквијални термин ''тешка вода'' се односи на високо обогаћену водену смешу која углавном садржи деутеријум оксид {{chem|D|2|O}}, али такође и делом водоник-деутреријум оксид (-{HDO}-) и малу количину обичног водоник оксида {{chem|H|2|O}}. На пример, тешка вода која се користи у [[КАНДУ]] реакторима је 99,75% обогаћена, што значи да је 99,75% атома водоника тешког типа. Поређења ради, [[Vienna Standard Mean Ocean Water|обична вода]] („обична вода” кориштена за деутеријумски стандард) садржи само око 156 атома деутеријума на милион атома водоника, што значи да су 0,0156% атома водоника тешког типа.
 
Тешка вода није [[radioactivity|радиоактивна]]. У својој чистој форми, она има око 11% већу густину од воде, али је иначе физички и хемијски слична. Ипак, многе разлике у води која садржи деутеријум (посебно у погледу биолошких својства) су веће него код било којег другог широко заступљеног једињења са [[isotopologue|супституисаним изотопима]], јер је деутеријум јединствен међу тешким [[stable isotope|стабилним изотопима]] по томе што је два пута тежи од свог лакшег изотопа. Ова разлика повећава [[bond energy|јачину]] водоник-кисеоник веза воде, и то је довољно да узрокује разлике које су важне у појединим биохемијским реакцијама. Људско тело природно садржи деутеријумски еквивалент од око пет грама тешке воде, што је безопасно. Кад је велика фракција воде (> 50%) у вишим организмима замењена тешком водом, долази до [[Cell (biology)|ћелијске]] дисфункције и смрти.<ref>{{Cite journal|pmid=10535697 |title=Pharmacological uses and perspectives of heavy water and deuterated compounds |last=Kushner|first=D. J.|author2last2=Alison Baker |first2=Alison|last3=Dunstall|first=T. G.|journal=Can. J. Physiol. Pharmacol. |volume=77 |issue=2 |pages=79-88 |year=1999|doi=10.1139/cjpp-77-2-79|pages=79-88 }}</ref>
 
Тешка вода је први пут произведена 1932. године, неколико месеци након открића деутеријума.<ref>{{cite web|url=http://www.columbia.edu/cu/chemistry/fac-bios/brus/group/pages/urey.html| title = Harold Clayton Urey (1893–1981)|website = [[Columbia University]]}}</ref> Са отркићем [[nuclear fission|нуклеарне фисије]] крајем 1938. године, и потребом за [[neutron moderator|неутронским модератором]] који заробљава неутроне, тешка вода је постала компонента раног истраживања [[Nuclear power|нуклеарне енергије]]. Од тада, тешка вода је била есенцијална компонента у појединим тимповима реактора, укључујући оне који се користе као електране и оне који су дизајнирани да производе изотопе за нуклеарно оружје. Ови [[heavy water reactor|реактори с тешком водом]] имају предност да могу да буду покретани природним уранијумом без употребе [[графит]]них модератора који представљају радиолошки хазард<ref>{{cite web|url=http://www-pub.iaea.org/MTCD/publications/PDF/ngwm-cd/PDF-Files/paper%2017%20(Holt).pdf |title=RADIOACTIVE GRAPHITE MANAGEMENT AT UK MAGNOX NUCLEAR POWER STATIONS |website=Pub-iaea.org |accessdate=11. 01. 2017}}</ref> и могу да доведу до [[експлозија прашине]]<ref>{{cite web|url=http://cigr.ageng2012.org/images/fotosg/tabla_137_C0371.pdf |title=Archived copy |accessdate=25. 08. 2012 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140422132744/http://cigr.ageng2012.org/images/fotosg/tabla_137_C0371.pdf |archivedate=22. 4. 2014 |df=dmy-all }}</ref> у декомисионој фази. Већина модерних реактора користи [[enriched uranium|обогаћени уранијум]] са обичном водом као модератором.
Ред 99:
|bibcode = 1932PhRv...39..164U
| issue=1}}</ref> Јуријев ментор [[Гилберт Њутон Луис]] је изоловао први узорак чисте тешке воде путем [[electrolysis|електролизе]] 1933. године.<ref>{{Cite journal|year=1933 | doi = 10.1063/1.1749300| last2=MacDonald| first = G. N.| volume = 1| last=Lewis| journal = The Journal of Chemical Physics | first2 = R. T.| title = Concentration of H2 Isotope| issue = 6|bibcode = 1933JChPh...1..341L |pages=341}}</ref><ref>{{cite journal
|author = Lewis
| title = The Isotopes of Hydrogen
| journal = Journal of the American Chemical Society
Ред 107:
| doi = 10.1021/ja01330a511
| issue = 3 }}</ref><ref>{{cite journal
|author = Washburn and Urey
| title = Concentration of the H<sup>2</sup> Isotope of Hydrogen by the Fractional Electrolysis of Water
| journal = Proc. Natl. Acad. Sci.
Ред 141:
 
{| class="wikitable"
|+ Физичке особине изотополога воде<ref>{{cite web|url=http://www1.lsbu.ac.uk/water/water_properties.html |title=Water Properties (including isotopologues) |authorlast= Martin Chaplin |first=Martin|date=|accessdate=4. 12. 2017}}</ref>
|-
! Особина || -{D<sub>2</sub>O}- (Тешка вода) || -{HDO}- (Полутешка вода) || -{H<sub>2</sub>O}- (Обична (лака) вода)
Ред 175:
Тешка вода је 10,6% гушћа од обичне воде, и физички различита својства тешке воде се могу видети без опреме ако се замрзунути узорак испусти у нормалну воду, јер ће потонути. Ако је вода ледено хладна, виша тачка топљења тешког леда се исто тако може уочити: он се топи на 3,7&nbsp; °C, и стога се не топи у нормалној ледено хладној води.<ref>{{cite web|url=http://www.popsci.com/popsci/how20/a07160a72252c010vgnvcm1000004eecbccdrcrd.html |title=How 2.0 |accessdate=21. 1. 2008 |last=Gray |first=Theodore |year=2007|website= |publisher=Popular Science |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071216010940/http://www.popsci.com/popsci/how20/a07160a72252c010vgnvcm1000004eecbccdrcrd.html |archivedate=16. 12. 2007 |df=dmy-all }}</ref>
 
Један рани експеримент је утврдио да нема никакве разлике у укусу између обичне и тешке воде.<ref>{{cite journal|url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/citation/81/2098/273-a |title= CONCERNING THE TASTE OF HEAVY WATER|doi=10.1126/science.81.2098.273-a |date=15. 03. 1935. |accessdate=14. 8. 2010 |volume=81 |issue= 2098|journal=Science |bibcode = 1935Sci....81..273U |pmid=17811065 | last=Urey | first = HC | last2=Failla | first2 = G|pages=273}}</ref> Међутим, пацови који су имали избор између дестиловане нормалне и тешке воде су успешно избегавали тешку воду на бази мириса, и могуће је да тешка вода има различити укус.<ref>{{cite journal|doi=10.1016/0031-9384(79)90124-0 |title= Taste responses to deuterium oxide | volume=23 |journal=Physiology |pages=69-74 |year=1979 | last=Miller | first = Inglis J. | last2=Mooser | first2 = Gregory|pages=69-74 }}</ref> Неки људи су известили да тешка вода производи „горућу сензацију или сладак укус”.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тешка_вода”