Карл фон Лине — разлика између измена

16 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14))
м (Разне исправке)
== Биографија ==
=== Детињство и образовање ===
Рођен је [[23. мај]]а [[1707]]. године, у провинцији Смоланд у јужној Шведској.{{sfn|Blunt|2001|p=12}} Његов отац, Нилс Ингемарсон Лине, био је и страствени вртлар и лутерански [[свештеник]],{{sfn|Blunt|2001|p=12}} а Карл је показао заинтересованост према биљкама и њиховим именима већ у раном узрасту.{{sfn|Snedden|Hartman|2012|p=12}} Карл је, на неки начин, разочарао своје родитеље не показујући ни способности ни жеље за свештенство, али његова породица се донекле утешила када је [[1727]]. године уписао [[Универзитет у Лунду]] и почео да студира [[медицина|медицину]].{{sfn|Stöver|1794|p=12}} Годину дана касније, пребацио се на [[Универзитет у Упсали]], тада најпрестижнији универзитет у Шведској; међутим, медицинске установе на том универзитету су биле занемарене и запуштене.{{sfn|Blunt|2001|p=23—25}} Већину времена у [[Упсала|Упсали]], Лине је провео радећи оно што је највише волео — прикупљање и проучавање биљака. У то време, ботаничка обука је била саставни део медицинског програма, јер је сваки лекар морао бити способан да припреми и пропише лекове добијене из лековитих биљака. Упркос томе што је био у тешким финансијским тешкоћама, Лине је успео да [[1732]]. године организује ботаничку и етнографску експедицију у [[Лапонија|Лапонију]].{{sfn|Bobrov|1970|p=33—46}} Године [[1734]]., организовао је још једну експедицију у централној Шведској.{{sfn|Broberg |2006|p=29}}
 
Лине је [[1735]]. године отишао у [[Холандија|Холандију]], у кратком временском периоду стекао медицинску диплому на [[Универзитет у Хардервајку|Универзитету у Хардервајку]],{{sfn|Stöver|1794|p=71}} а потом се уписао на [[Универзитет у Лајдену]] ради додатних студија.{{sfn|Capinera|2008|p=2206}} Исте године, објавио је прво издање његове класификације живих бића, „Систем природе“ ({{јез-лат|Systema Naturæ}}).{{sfn|Anderson|1997|p=62—63}}. Током ових година, срео је и дописивао се са цењеним европским ботаничарима, те наставио да развија своју шему класификације. Вративши се у Шведску [[1738]]. године, вежбао је медицину — специјализовао се за лечење [[сифилис]]а{{sfn|Koerner|1999|p=56}}{{sfn|Blunt|2001|p=254}} — и предавао у Стокхолму, пре него што му је [[1741]]. године у Упсали додељена професорска титула.
Након што су му се финансије побољшале, те постала довољне за стварање породице, добио је дозволу да се ожени својом вереницом, Саром Елизабет Мореа. Њихово венчање је одржано [[26. јун]]а [[1739]]. године, а седам месеци касније, Сара родила свог првог сина, Карла. Две године касније, добили су ћерку коју су назвали Елизабет Кристина, а наредне године Сара је родила Сару Магдалену, која је умрла након само 15 дана живота. Сара и Лине ће касније имати четворо деце — Ловису, Сару Кристину, Јоханеса и Софију.{{sfn|Stöver|1794|p=382}}
 
У Упсали је обновио универзитетску ботаничку башту,{{sfn|Anderson|1997|p=73}} те уредио биљке према његовом систему класификације, направио још три експедиције у различитим деловима Шведске и инспирисао генерације студената. Године [[1750]], Лине је постао [[ректор]] Универзитета у Упсали, са чиме почиње период у којем природне науке постале поштоване.{{sfn|Anderson|2013|p=69}} Највероватније његов најважнији допринос за време проведено Упсали јесте време које је провео подучавајући студенте, а многи од њих отпутовали су у разна места на свету, како би прикупљали ботаничке узорке — укупно деветнаест њих је отишло на различите експедиције. Лине је своје најбоље студенте називао „апостолима“,{{sfn|Gribbin|Gribbin|2008|p=56—57}} а његов најпознатији ученик, [[Данијел Соландер]], био је природњак на првом путовању око света капетана [[Џејмс Кук|Џејмса Кука]], те је у Европу донео прве колекције биљака из Аустралије и Јужног Пацифика.{{sfn|Cavendish|2005|p=487}} Линеова предавања била су веома посећена и често их је одржавао у Ботаничкој башти. Покушао је да научи студенте да мисле својом главом и не верујем никоме, чак ни њему. Од његових предавања, једино су популарније биле ботаничке екскурзије одржаване сваке суботе током лета, где су Лине и његови студенти истраживали флору и фауну у близини Упсале.{{sfn|Blunt|2001|p=173—174}}
 
Пре Линеа, именовања врста варирало је од научника до научника. Многи биолози давали су врстама дуга описна имена, гломазне латинске називе, тако да научници када су поредили два описа неке врсте нису могли да са сигурношћу тврде који организми се помињу.{{sfn|Rice|2009|p=247}} Потреба за ефективним именовањем постала је већа, након што је огроман број биљака и животиња донесен у Европу из Азије, Африке и Америке. Након експериментисања са разним алтернативама, Лине је поједноставио именовање означавајући [[Род (биологија)|род]] једним латинским именом, а [[Врста (биологија)|врсту]] једним [[придеви|придевом]] — та два имена чине име врсте биномијалним ({{јез-лат|binomen}} — „два имена“).{{sfn|Rice|2009|p=247}} Овај биномијални систем брзо је постао стандардни систем за именовање врста. Најстарија имена биљака, која се и данас користе, објављена су у књизи „Врсте биљака“ ({{јез-лат|Species Plantarum}}) из [[1753]]. године, док су најстарија имена животиња она која се налазе у десетом издању „Система природе“ ({{јез-лат|Systema Naturæ}}) из [[1758]]. године. Иако Лине није био први који је користио биномијална имена, био је први који их је користио доследно, и из тог разлога, латински називи које су природњаци користили пре Линеа, обично се не сматрају важећим по правилима номенклатуре.{{sfn|Rice|2009|p=247}}
Лине је разрешен свих дужности у Шведској краљевској академији наука [[1763]]. године, али је наставио да ради тамо још више од десет година након тога. Поднео је оставку на место ректора Универзитета у Упсали у децембру [[1772]]. године, углавном због лошег здравственог стања.{{sfn|Koerner|1999|p=56}}
 
Током последњих година живота, Лине се доста мучио и борио са болестима. Године [[1764]]., боловао је од болести која се звала „упсалска грозница“, добио је [[ишијас]] [[1773]]. године, а следеће године доживео је [[мождани удар]] који га је делимично парализовао.{{sfn|Blunt|2001|p=232}} Претрпео је други мождани удар [[1776]]. године, изгубио контролу над десном страном тела, те остао лишен меморије; иако је још увек био у стању да се диви својим радовима, није могао да се препозна као њихов аутор.{{sfn|Stöver|1794|p=243—245}}{{sfn|Broberg |2006|p=46}}
 
У децембру [[1777]]. године, доживео је још један мождани удар, који га је знатно ослабио, што је на крају довело до смрти [[10. јануар]]а [[1778]]. године у Хамарбију.{{sfn|Blunt|2001|p=245}} Упркос жељи да буде сахрањен у Хамарбију, дана [[22. јануар]]а је сахрањен у упсалској катедрали.{{sfn|Anderson|1997|p=104—106}}
== Ректор Универзитета у Упсали ==
 
Године [[1750]], Лине је постао ректор Универзитета у Упсали, почевши тако стваралачки период тамо где су цењене природне науке. Можда је најважнији допринос који је дао током свог службовања у Упсали био предавачки; многи његови ученици отпутовали су у разна места у свету да прикупљају ботаничке узорке. Најбоље од тих студената, Лине је прозвао својим „апостолима“. Његова предавања су била врло популарна и често су одржавана у Ботаничком врту. Покушао је научи студенте да мисле својом главом и не верују никоме, ни њему. Још популарније од предавања, биле су ботаничке екскурзије, које су организоване сваке суботе током лета, када су Лине и његови ученици истраживали [[флора|флору]] и [[фауна|фауну]] у близини Упсале.
== -{''Philosophia Botanica''}- ==
{{портал|Биографија|Биологија}}
{{Commonscat|Carl von Linné}}
 
* [http://www.linnaeus.uu.se/online/index-en.html Биографија] на веб-сајту Катедре за систематску ботанику Универзитета у Упсали
* [http://linnean.org/index.php?id=47 Биографија] на веб-сајту Линеовог друштва у Лондону
;Ресурси
* {{gutenberg author| id=Carl_von_Linné| name=Carl von Linné}}
 
* -{[http://www.linnean.org/ The Linnean Society of London]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20181215174247/http://www.linnaeus.info/ The Linnaeus Apostles]}-
1.572.075

измена